Инцидент у средњој економској школи још један ударац безбедности деце у школама
Институција Покрајинског омбудсмана изражава забринутост због јучерашњег инцидента у Средњој економској школи „Светозар Милетић“ у Новом Саду и уједно захтева коначну и јасну реакцију надлежних поводом још једног акта насиља који се одиграо унутар школе, у којој би ученици морали бити безбедни и заштићени. Инцидент који се јуче десио показао је да деца, ученици, не могу бити и нису безбедни у установи у којој би требало да се образују и васпитају, односно припреме за равноправно учешће у друштву чији су чланови.
Питање насиља међу младима којег у последње време има све више, и које се са улице пренело и у школе више није питање само једног града, једне полицијске управе, броја полицајаца, школског обезбеђења, центра за социјални рад или других установа. То је питање од круцијалног значаја за државу и друштво, јер однос према овим појавама, однос према деци и младима уопште, према насиљу међу младима, представља однос према будућности тог истог друштва. Овакви инциденти, нажалост, указују на то да тренутним приступом образовању и васпитању не можемо очекивати никакав бољитак. Образовни систем са свим проблемима са којима се суочава занемарује једну другу, исто толико важну област, област васпитања. Дакле, потребно је озбиљно и детаљно бавити се узроцима, а не последицама оваквих појава.
Као што је и раније истраживање Покрајинског омбудсмана о спречавању и заштити деце од занемаривања и злостављања у школама показало, проблему насиља се у школама приступа површно, задовољава се форма, науштрб садржаја. Рад тимова за заштиту ученика/ца од насиља у школама није довољно ефикасан, укључивање ученика/ца у превенцију или заштиту ученика/ца од и обучавање и усавршавање запослених о насиљу, злостављању и занемаривању ученика/ца је на ниском нивоу, евиденције, документације и извештавање о случајевима насиља у школама спроводе се у малом броју, а сарадња школа са центрима за социјални рад и школским управама је на веома ниском нивоу. Иако заштита деце од насиља представља један од кључних задатака друштва у стварању сигурног окружења за безбедно одрастање, чини се да је извршавање овог задатка доживело потпуни неуспех.
Све ово заједно указује на то да се занемарује заштита и безбедност деце, зарад испуњавања непримењивих формалних механизама. Наставни кадар и деца испаштају због одсуства адекватне реакције и плана надлежног министарства које са свим актерима укљученим у процес образовања и васпитања деце мора коначно да призна да стратегије и механизми који су до сада примењивани не дају довољне и адекватне резултате. Потребно је хитно, озбиљно, темељно и искрено приступити овом проблему. Премештање ученика из једне у другу школу, покушавање минимизирања и порицања обима инцидената у школама најчесћи су приступи у решавању проблема, који никако не могу бити једино решење проблема оволиких размера.
Недовољан број полицајаца или неефикасан рад центара за социјални рад не може бити једини механизам решавања проблема, нити кривац за овакво стање. Проблеме треба тражити у систему васпитања и образовања деце и младих. Све док се овим проблемима буде приступало олако, деца и млади биће изложени све већем насиљу, а друштво ће се наћи у још дубљој кризи.
