Incident u srednjoj ekonomskoj školi još jedan udarac bezbednosti dece u školama

Institucija Pokrajinskog ombudsmana izražava zabrinutost zbog jučerašnjeg incidenta u Srednjoj ekonomskoj školi „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu i ujedno zahteva konačnu i jasnu reakciju nadležnih povodom još jednog akta nasilja koji se odigrao unutar škole, u kojoj bi učenici morali biti bezbedni i zaštićeni. Incident koji se juče desio pokazao je da deca, učenici, ne mogu biti i nisu bezbedni u ustanovi u kojoj bi trebalo da se obrazuju i vaspitaju, odnosno pripreme za ravnopravno učešće u društvu čiji su članovi.

Pitanje nasilja među mladima kojeg u poslednje vreme ima sve više, i koje se sa ulice prenelo i u škole više nije pitanje samo jednog grada, jedne policijske uprave, broja policajaca, školskog obezbeđenja, centra za socijalni rad ili drugih ustanova. To je pitanje od krucijalnog značaja za državu i društvo,  jer odnos prema ovim pojavama, odnos prema deci i mladima uopšte, prema nasilju među mladima, predstavlja odnos prema budućnosti tog istog društva. Ovakvi incidenti, nažalost, ukazuju na to da trenutnim pristupom obrazovanju i vaspitanju ne možemo očekivati nikakav boljitak. Obrazovni sistem sa svim problemima sa kojima se suočava zanemaruje jednu drugu, isto toliko važnu oblast, oblast vaspitanja. Dakle, potrebno je ozbiljno i detaljno baviti se uzrocima, a ne posledicama ovakvih pojava.

Kao što je i ranije istraživanje Pokrajinskog ombudsmana o sprečavanju i zaštiti dece od zanemarivanja i zlostavljanja u školama pokazalo,  problemu nasilja se u školama pristupa površno, zadovoljava se forma, nauštrb sadržaja. Rad timova za zaštitu učenika/ca od nasilja u školama nije dovoljno efikasan, uključivanje učenika/ca u prevenciju ili zaštitu učenika/ca od i obučavanje i usavršavanje zaposlenih o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju učenika/ca je na niskom nivou, evidencije, dokumentacije i izveštavanje o slučajevima nasilja u školama sprovode se u malom broju, a saradnja škola sa centrima za socijalni rad i školskim upravama je na veoma niskom nivou. Iako zaštita dece od nasilja predstavlja jedan od ključnih zadataka društva u stvaranju sigurnog okruženja za bezbedno odrastanje, čini se da je izvršavanje ovog zadatka doživelo potpuni neuspeh.

Sve ovo zajedno ukazuje na to da se zanemaruje zaštita i bezbednost dece, zarad ispunjavanja neprimenjivih formalnih mehanizama. Nastavni kadar i deca ispaštaju zbog odsustva adekvatne reakcije i plana nadležnog ministarstva koje sa svim akterima uključenim u proces obrazovanja i vaspitanja dece mora konačno da prizna da strategije i mehanizmi koji su do sada primenjivani ne daju dovoljne i adekvatne rezultate. Potrebno je hitno, ozbiljno, temeljno i iskreno pristupiti ovom problemu. Premeštanje učenika iz jedne u drugu školu, pokušavanje minimiziranja i poricanja obima incidenata u školama najčesći su pristupi u rešavanju problema, koji nikako ne mogu biti jedino rešenje problema ovolikih razmera.

Nedovoljan broj policajaca ili neefikasan rad centara za socijalni rad ne može biti jedini mehanizam rešavanja problema, niti krivac za ovakvo stanje. Probleme treba tražiti u sistemu vaspitanja i obrazovanja dece i mladih. Sve dok se ovim problemima bude pristupalo olako, deca i mladi biće izloženi sve većem nasilju, a društvo će se naći u još dubljoj krizi.