Поводом 20. новембра, Светског дана детета: Права детета у сенци
Овогодишњи Светски дан детета, 20. новембар, обележава се у светлу 25 година од усвајања Конвенције о правима детета. Конвенција је тада представљала новину у међународном праву јер је била први међународни документ који се посебно бавио децом.
Конвенцију о правима детета је до данас ратификовало око 200 држава чланица УН, међу којима је и Република Србија, која је ратификовала и два Опциона протокола уз ову Конвенцију. У априлу ове године ступио је на снагу и трећи - Опциони Протокол на Конвенцију о правима детета о комуникационом поступку из 2012. године. Наведеним протоколом први пут се пружа могућност да дете само затражи заштиту својих права пред међународним, неутралним ауторитетом, а не искључиво пред домаћим судом или другим надлежним државним органом.
Током четврт века примене Конвенције државе чланице УН-а спроводиле су бројне мере и акције на различитим нивоима у циљу унапређења положаја милиона деце широм света. Међутим, глобално говорећи, данас се ипак не може рећи да је поштовање, остваривање и заштита дечјих права на задовољавајућем нивоу. Процењује се да у свету дневно од глади умире око 17.000 деце млађе од пет година. Великом броју девојчица још увек је ускраћено право на образовање у корист њихове браће, а деци из мањих или забачених насеља и даље је проблем да остваре право на здравствену заштиту још од њиховог најранијег узраста.
Статистички подаци, између осталог, показују и то да се број деце у Србији између два пописа становништва (2002. и 2011. године) смањио за 205.000, те да деца чине свега 17,2 посто укупне популације у Србији. Највећи изазов у области остваривања, заштите и унапређења права детета и даље је економска криза, а Србија у том погледу није изузетак у односу на друге земље.Напротив, институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана бележи све већи број притужби због потребе за додатном материјалном подршком. Упркос мерама које држава Србија предузима у борби против сиромаштва, оно се одражава на све сфере породичног и ширег друштвеног контекста, па је немали број деце у ризику да остане без адекватног права на образовање, здравствену заштиту и одрастање уопште. Међу најугроженијима су деца са села, ромска деца, деца самохраних родитеља, деца са сметњама у развоју и деца избеглих или интерно расељених особа.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује и на то да је све чешће у прилици да испитује поступање надлежних органа у области породично-правне заштите, а у поступцима развода брака и поверавања детета родитељима на старање, регулисања модела виђања детета са родитељем са којим дете не живи, те заштите од насиља у породици. Готово је правило да у овим случајевима родитељи имају потешкоће да одвоје родитељски и партнерски конфликт од своје дужности и обавезе да на адекватан начин одговоре на потребе детета. Истовремено, уочено је да изостаје релевантна подршка и заједничка акција свих органа у заштити права деце.
Поштовање и унапређивање дечјих људских права представља окосницу слободног друштва, у коме се сваком детету признају сва права из Конвенције о правима детета. То подразумева обезбеђивање највишег могућег стандарда здравља и приступа услугама здравствене заштите, приступа бесплатном и квалитетном образовању и подршке одраслима одговорним за добробит деце у области васпитања и бриге о детету, укључујући и социјалну и другу врсту помоћи када је то потребно. Покрајински заштитник грађана овом приликом апелује на надлежне органе да се доследно руководе најбољим интересом детета у свим поступцима који се тичу деце, као и да поштују закон и прописане процедуре, како би благовременим и адекватним мерама обезбедили максимум у остваривању заштите права детета, на шта их, поред осталог, обавезује и Конвенција о правима детета.
