Поводом 21. маја - Светског дана културне различитости за дијалог и развој - КУЛТУРНА РАЗЛИЧИТОСТ - ПОДСТИЦАЈНА СНАГА

Етнички и верски сукоби скренули су пажњу на важност културних разлика. У данашњем свету, културне разлике су правило, а не изузетак и то, пре свега, важи када је Војводина у питању. Вишејезична, вишекултурална и вишеконфесионална, Војводина представља културно најхетерогенији део Србије. Уосталом, глобална мобилност само појачава културне разлике, па се тако данас у Новом Саду, на пример, поред српског, мађарског, словачког и русинског језика, могу чути и руски и кинески језик.

Охрабрује чињеница да је велики део грађана Војводине свестан да културна различитост представља легитимну вредност савременог друштва. Разлике обогаћују, доприносе проширењу спознаје и слободе избора, воде бољем саморазумевању, пружају прилику сваком појединцу да у властиту концепцију доброг живота угради елементе различитих култура, као и да прошири своје видике и формира другачији поглед на свет и живот.

Поред тога, културна различитост доприноси и напретку друштва. У Универзалној декларацији о културној различитости се истиче да је културна различитост један од корена развоја, не само интелектуалног и моралног, него и економског. Не изненађује, стога, што се у свету све више пажње посвећује и културним разликама на радном месту.  

Треба бити свестан чињенице да културна различитост може довести и до неповерења и напетости у односима између запослених, па чак и до сукоба. Међутим, она, исто тако, може створити окружење у коме запослени уче једни од других, откривају нове начине размишљања, привлаче нове клијенте, проналазе нова тржишта и тако остварују економски напредак и просперитет.

Будући да само тржиште не може гарантовати очување културне  различитости,  УНЕСКО је својом декларацијом позвао државе да раде на њеној промоцији и очувању, тако што ће омогућити слободу изражавања, плурализам медија, вишејезичност, неометан приступ уметности, научном и техничком знању, те толеранцији, као начин опхођења према људима чији се обичаји, веровања и начини живота разликују од наших.

Подсећајући да је 21. мај Генерална скупштина Уједињених нација прогласила Светским даном културне различитости, Покрајински заштитник грађана – омбудсман захтева од власти у Србији и АП Војводини да стварају подстицајно окружење за очување и развој културног диверзитета, размени знања и пракси културног плурализма, што бољем међусобном упознавању и разумевању, пре свега младих људи, као и превазилажењу етничких, језичких, верских, социјалних и генерацијских  баријера.

Покрајински омбудсман жели још једном да нагласи да културна различитост не мора водити културном раздору и сукобима. Она може доприносити друштвеној кохезији, виталности друштва и миру само ако је сваком појединцу омогућен приступ квалитетном образовању, ако му је пружена прилика да слободно износи своје мишљење, да ствара и пласира своја дела на језику по сопственом избору, да учествује у културном животу и неометано развија своје културне таленте.