Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja: Ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu otežano
Pravo na zdravstvenu zaštitu u najtešnjoj je vezi sa osnovnim ljudskim pravom - pravom na život. Sudeći po pritužbama Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu tokom 2015. godine, pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, koja bi, kao tekovina savremenog društva, u HHI veku trebalo da bude jednako dostupna svima, najteže su ostvarivale dve ranjive društvene grupe - deca i žene.
Pritužbe građanki i građana na rad zdravstvenih i socijalno-zdravstvenih ustanova, ali i podaci koje ove ustanove dostavljaju Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, ukazuje na to daje ostvarivanjeprava na zdravstvenu zaštitu u AP Vojvodini otežano. Zdravstvenim ustanovama nedostaje lekara, naročito specijalista, medicinskog osoblja, kao i prostora, opreme i novca za rad u skladu sa savremenim zahtevima struke. Među najdeficitarnije specijaliste, naročito u vangradskim sredinama, spadaju pedijatri i ginekolozi, a zbog loših uslova rada i malih primanja osoblje zdravstvenih i socijalnih ustanova, pogotovo ono koje već ima radnog iskustva, sve češće se odlučuje na odlazak u inostranstvo.
Posledica ovakvog stanja je to da su zdravstvene ustanove preopterećene. Zbog toga u nastojanju da se smanji broj građana kojima se pruža usluga, odnosno čije bi se osiguranje i lečenje finansiralo iz budžetskih sredstava često pribegavaju restriktivnom tumačenju propisa. Sa druge strane, ovakav pristup u očima njihovih korisnika ostavlja utisak neorganizovanosti i selektivnosti u pružanju usluga. To je naročito izraženo u slučaju potrebe za specijalističkim pregledima, bilo da su u pitanju konsultacije sa lekarom, pregledi uz pomoć posebne opreme ili specifične laboratorijske analize. Na njih se ponekad čeka i po nekoliko meseci jer domovi zdravlja ne pružaju ovu vrstu usluga.
Iako u sedištima jedinica lokalne samouprave postoje savetnici za zaštitu prava pacijenata, građani im se relativno retko obraćaju iz nekoliko razloga. Prvi je taj što se ovim savetnicima podnosi pismeni prigovor, a što od korisnika, uz vreme i pisanje podneska, zahteva određeni stepen informisanosti o sopstvenim pravima. Drugi je strah da će zbog podnošenja prigovora na neki način trpeti negativne posledice od strane lekara ili osoblja ustanove na čiji rad se njihov prigovor odnosi. Treći je zazor građana od bilo kakvog ostvarivanja prava putem institucija i automatsko „traženje veze”, čak i u slučajevima kada je postupak vrlo jednostavan, brz i besplatan.
Građani se Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu često obraćaju tražeći savet, odnosno tumačenje propisa i uputstvo kako da postupe u konkretnoj situaciji. Razlog za to je nedovoljna informisanost i nerazumevanje načina funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite. Građani su se 2015. godine često žalili na to da od osoblja u zdravstvenim ustanovama, kojima su se prethodno obratili, nisu dobili potpune i pravovremene informacije o njihovim pravima i postupcima lečenja, kao ni uvid u medicinsku dokumentaciju. Najveći broj građana žalio se na to da nije u mogućnosti da u potpunosti ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu zbog toga što im nije u zakonskom roku bilo omogućeno da obave neki pregled ili lečenje. Izvestan broj njih obraćao tražeći savet u vezi sa dostupnošću zdravstvene zaštite osobama koje nemaju overenu zdravstvenu knjižicu i njihovoj deci ili deci lica koja su strani državljani sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i u vezi sa ostvarivanjem prava na lečenje u inostranstvu. Građana narušavana je postupcima osoblja zdravstvenih ustanova narušavana privatnost jer podaci o njihovom zdravstvenom stanju nisu tretirani kao poverljivi.
Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja,Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman naglašava da se pravo na zdravljeostvaruje poštujući načela dostupnosti, pristupačnosti, prihvatljivosti i odgovarajućeg standarda zdravstvene zaštite. To podrazumeva svrsishodno i pravovremeno davanje i traženje informacija i usluga, fizički i novčano dostupnih svima bez diskriminacije.
