Поводом 12. априла, Међународног дана деце која живе и раде на улици: Невидљива у систему
Тема овогодишњег дана Међународног дана деце која живе и раде на улици је идентитет. Деца која живе и раде на улици представљају једну од најрањивијих и вишеструко дискриминисаних друштвених група. Уколико им друштво не помогне, таква деца често постају лица без формалноправног идентитета, чиме им се ускраћује приступ образовном, здравственом и систему социјалне заштите, а касније тржишту рада, тако да она за друштво као и да не постоје. Уз то, ова деца неретко су у ситуацији да буду изложена и интервенцијама полиције, нападима од стране одраслих грађана и вршњака, а чак и после интервенције надлежних велики број њих се, уколико не добије одговарајућу подршку, враћа животу и раду на улици. Овакво стање коси се са основним начелима остваривања, заштите и унапређења људских и дечјих права.
Порајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да су деца која живе и раде на улици најмање одговорна за свој положај. То, међутим, не значи да њихов глас не треба да се чује, нити да она немају чиме да допринесу друштву у којем живе. Истраживање Покрајинског омбудсмана о дечјем просјачењу спроведено 2011. године показало је да ова деца најчешће долазе из породица у којима их родитељи запостављају, занемарују, па чак и злостављају, а неретко су, заједно са родитељима и вршњацима, укључена и у рад организованих група које свој рад заснивају на њиховој експлоатацији. Добар пример настојања да се омогући остваривање њихових права и промовише њихова социјална инклузија представља рад свратишта за децу која живе и раде на улици.
Међународни дан деце која живе и раде на улици обележава се од 2011. године на иницијативу међународне организације ЦСЦ са седиштем у Великој Британији. Конзорцијум за заштиту права детета је светска мрежа покренута са циљем да се деци која живе и раде на улици пружи прилика да се и њихов глас чује, да се промивишу њихова права и унапреде њихови услови живота. Мрежу чине међународне, државне или локалне организације, појединке и појединци из преко 80 земаља који се залажу за то да Уједињене Нације овај дан уврсте у свој званични календар међународних дана, а до сада је ову иницијативу подржало преко 3.000 људи.
