Konferencija o migracijama na Paliću: Migrantska kriza kao povod regionalnom umrežavanju

Migracije kao bezbednosni izazovi duž zapadno-balkanske rute bile su tema trodnevne međunarodne naučna konferencije koja je juče završena na Paliću. Namera njenih organizatora - beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, bila je da njeni učesnici sa naučnog, pravnog i bezbednosnog aspekta razmotre izazove sa kojima je migrantska kriza suočila nadležne državne organe, ali institucije za zaštitu njudksih prava, medije i akademsku zajednicu u zemljama regiona.

Konferencija je okupila nekoliko desetina predstavnika zainteresovane javnosti. Više od trideset izlagača na konferenciji bilo je iz visokoškolskih ustanova, instituta, institucija za zaštitu ljudskih prava, međunarodnih organizacija, organa nadležnih za postupanje prema izbeglicama i migrantima i medija iz Bugarske, Makedonije, Republike Srpske, Rumunije, Rusije Mađarske i Srbije. Uz organizatore, svoj doprinos konferenciji dali su i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, kao i predstavnici pravosudnih organa sa iskustvom u postupanju prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji. Svoje radove na temu migracija i bezbednosti na konferenciji su predstavili učesnici iz Ruske akademije nauka iz Moskve, Pravnog fakulteta Univerziteta u Temišvaru, Jugozapadnog univerziteta „Neofit Rilski” iz Bugarske, Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski” iz Makedonije, Univerziteta u Pečuju u Mađarskoj, beogradskog Filološkog, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta bezbednosti, Vojne akademije, Kriminalistiko-policijske i Akademije ekonomskih nauka, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Instituta za evrospke studije, Visoke poslovne škole, RTV Vojvodine, kao i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Teme konferencije bile su uzroci migracija, pravni izazovi migrantske krize i njihova rešenja, socio-ekonomske posledice migrantske krize, bezbednost i ljudska prava u kontekstu migracija, statusna pitanja i bezbednost migranata, medijsko izveštavanje o migrantskoj krizi, kao i reagovanja na nju. Na kraju konferencije formulisani su zaključci i preporuke koje bi nadležnim organima, ali i drugim interesnim grupama (akademskoj zajednici, organizacijama civilnog društva i medijima) trebalo da posluže kao smernice za bavljenje pitanjima migracija, izbeglištva i azila.

Preporuke vladama zemalja u regionu, donatorima i međunarodnoj zajednici usmerene su prevashodno na unapređenje procesa saradnje u regionu Zapadnog Balkana. Osim intenziviranja dijaloga i saradnje sa susednim i drugim zemljama Balkana koje su pogođene migrantskom krizom, poštujući Ustav i zakone Republike Srbije, a u cilju efikasnijeg odgovora na migrantsku krizu, Srbija bi u sklopu svojih odnosa sa Evropskom unijom trebalo i sa njom da ostvari korisnu saradnju na polju usaglašavanja aktivnosti i mera za rešavanje migrantske krize. Nadalje, zemlje duž balkanske rute trebalo bi da migrantima efikasniji pristup postupku traženja azila i puno poštovanje načela o zabrani proterivanja ili prisiljavanja na boravak.

Zbog trajnosti i obima migrantske krize, te sada već trajnijeg zadržavanje lica koja kao izbeglice, ili iregularni migranti borave na teritoriji Republike Srbije, kao i zbog rastućeg ekonomskog opterećivanja državnog budžeta i budžeta lokalnih samouprava, prevencije narušavanja javnog reda i mira, te obezbeđivanja pravne i druge zakonima zagarantovane pomoći državljanima Republike Srbije, izbeglicama i iregularnim migrantima, potrebno jeanalizirati postojeći pravni okvir zakonodavstva Republike Srbije kako bi se razmotrilo da li je potrebno promeniti ili dopuniti postojeća ili usvojiti nova zakonska rešenja, i druge pravne norme.

Srednjoročne preporuke ranije pomenutim akterima su da je potrebno posvetiti više pažnje prevenciji sekundarnih kretanja migranata, uskladiti granične propise, proveriti statuse tzv. sigurnih trećih zemlja, omogućiti prostor, forume i platforme za uključivanje zainteresovanih aktera u ove procese.

Dugoročno gledano, uputno bi bilo vratiti se praksi integrisanog upravljanja granicom. Migrante i izbeglice potrebno je posmatrati kao osobe koje mogu doprineti lokalnoj ekonomiji, a ne isključivo kao socijalni teret. Ove osobe potrebno je konsultovati, u meri u kojoj je to moguće i izvodljivo i u koordinaciji sa organima jedinica lokalne samouprave, u vezi sa njihovom integracijom u određenu sredinu. Svi akteri trebalo bi da ulože maksimalne napore u nastojanja da migrantska kriza u regionu ne postane kamen spoticanja u svetlu procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Ove preporuke potrebno je razmotriti imajući u vidu i potrebe i očekivanja građana zemalja duž migrantske rute, kao i pravednu i pravičnu potrebu ukazivanja humanitarne i druge pomoći migrantima, u srazmeri sa mogućnostima.