Права детета – за добробит детета, породице и заједнице
Покрајински заштитник грађана – омбудсман препознаје значај улагања у рани развој деце и обезбеђивања подршке родитељима и породицама за квалитетно, подстицајно родитељство и бригу о целовитом развоју детета. Стога, придружио се Кампањи „Позитивно родитељство – дар за цео живот“ којом УНИЦЕФ у Србији заједно са свим партнерима обележава јуни месец као месец подршке подстицајном родитељству и позитивним родитељским праксама.
Најављујући ову кампању, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да укаже јавности на који начин права детета представљају темељ целовитог развоја и психичког и физичког здравља детета, а тиме и добробити целокупне друштвене заједнице.
Конвенција о правима детета, чији 30. рођендан обележавамо ове године, почива, између осталог, на сагласности свих држава потписница на томе да породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, треба да буде пружена неопходна заштита и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници. Истовремено, потписнице Конвенције сагласне су да дете, у циљу потпуног и складног развоја личности, треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања, да дете треба да буде у потпуности припремљено да живи самостално у друштву и да буде васпитано у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности.
Полазећи од вредности Конвенције, схватамо да права детета нису нешто што је деци дато, нису нешто што је неко одлучио и замислио. Права детета су, баш као и сва људска права, нешто са чиме се рађамо и без чега здрав и продуктиван живот појединаца, појединки и друштва није могућ. Конвенција је тако настала у тренутку када је на међународном нивоу створен консензус у вези с тим да је нужно да свака држава преузме одговорност да, преко свих својих механизама, обезбеди деци и породицама задовољење основних људских потреба и да призна, заштити и омогући уживање права која су рођењем стекли.
Наука данас потврђује оно што је у Конвенцији препознато пре 30 година – дете је субјект права и активни учесник у обликовању свог развоја и личног искуства. Учешће детета у свим активностима које га се тичу и поштовање његовог достојанства неопходни су чиниоци пуног остваривања права и целовитог развоја детета. Чак и беба од најранијих дана комуницира са нама. Она нам кроз плач, мимику, гестикулацију, брбљање шаље информације о себи. Можемо рећи да је већ мало дете компетентно да препозна своје потребе и комуницира о њима. Ако на ову иницијативу детета, мама, тата или особа која детету пружа негу и о њему брине, на адекватан начин одговоре - контактом, погледом, речима, загрљајем - у мозгу детета се изграђују и учвршћују неуронске везе које подржавају целовит развој детета – развој комуникационих и социјалних вештина, емоционални, сазнајни и моторички развој детета. Детету је потребно што више оваквих искустава да би се формирао стабилан темељ за даљу изградњу мозга. Управо је најранија интеракција детета са родитељима/старатељима кључна у овом процесу и оно што значајно утиче на целокупно физичко и ментално здравље детета данас, током адолесценције и у одраслом добу.
Истовремено, негативни утицај на изградњу мозга и дугорочне негативне последице по психо-физичко здравље детета, настају услед изостанка квалитетне интеракције између родитеља и детета и изложености детета токсичним стресним ситуацијама - занемаривању, физичком и психичком злостављању, насиљу у породици, сиромаштву. Бројни су чиниоци који могу нарушити однос између детета и родитеља/старатеља: финансијски проблеми, недостатак социјалних контаката и веза, хронични здравствени проблеми и слично. Уколико је истовремено присутно више оваквих чинилаца који представљају извор стреса за родитеље/старатеље, то је већи ризик да они не одговоре на потребе детета на адекватан начин и која сама по себи могу да доведу до менталних обољења или болести попут рака, срчаних обољења и дијабетеса касније у животу. Значајно је да разумемо да су културолошки чиниоци и друштвени и историјски контекст оно што утиче и што се одражава на породичну средину и окружење у ком деца одрастају и живе и да самим тим, највећа одговорност у пружању одговарајуће подршке сваком детету, припада онима који у највећој мери креирају ове контексте.
Поменимо и то да су подаци Студије о негативним искуствима у детињству у Србији, која је реализована у сарадњи УНИЦЕФ-а Србија с Институтом за психологију и Институтом за ментално здравље, показали, између осталог, да на сваких 100 одраслих особа у Србији, њих око 70 је више пута искусило барем један од облика негативних искустава током детињства. Око 40 одсто испитаника и испитаница доживело је четири или више оваквих искустава, а 38 одсто њих искусило је насиље у заједници у детињству.
Дакле, права детета заснивају се на људским потребама, али приступ права детета много је више од обезбеђивања и задовољавања потреба. Управо нам овај приступ омогућава да сагледамо свеукупни економски, друштвени контекст и њихов утицај на породицу и живот деце. У исто време, приступ права детета уважава целокупно биће детета, поштује његово лично достојанство, укључује га у процес који је једнако важан као и исход и на тај начин омогућава пун развој његових потенцијала. Грађанска солидарност и хуманитарни рад јесу важни, али једино системски и на правима детета заснован приступ обезбеђује, осигурава и гарантује дугорочну подршку целокупном развоју детета, родитељима и породицама и и одржив развој друштва у целини.
Напослетку, када знамо да су одговорност и обавезе које произлазе из Конвенције пре свега на држави, важно је и да разумемо да нису обавезе оно што усмерава децу да се одговорно понашају, већ начин на који ми одрасли користимо своју моћ и преузимамо одговорност за квалитет односа с њима. Сви ми одрасли имамо личну и друштвену одговорност да својим делима и понашањем, атмосфером коју градимо у међуљудским односима, узајамним поштовањем личног интегритета и достојанства својих укућана, комшија, колегиница и колега, корисника и корисница градимо свој ауторитет. Лични пример и лични ауторитет је оно чиме водимо децу у правцу здравих, самосвесних, самосталних, одговорних грађанки и грађана који дају продуктиван допринос развоју и одрживости заједница.
Покрајински заштитник грађана -омбудсман и овог пута позива све представнике и представнице државних институција да одлучно и смислено предузимају све потребне мере које проистичу из обавеза потписивања Конвенције о правима детета, почев од нормативних, стратешких, административних, до оних конкретних намењених одређеним групама деце и сваком детету, родитељу и породици понаособ.
Позивамо и све родитеље, старатеље, представнике и представнице институција, свакога ко ради са децом и за децу да прате дешавања у оквиру Кампање и узму учешће у активностима која ће за њих припремити организације и остале чланице и чланови Новосадске мреже за децу.
Будимо већ данас учесници у креирању бољег света! Најсигурнији начин да то постигнемо је тај што ћемо коначно у детету видети људско биће које нам је једнако у достојанству и правима. Поклонимо деци поверење, признање и уважавање које самим својим постојањем завређују и видећемо колико тога можемо да научимо од њих и како нам она помажу да и сами постајемо бољи људи.
