18. maj - Dan sećanja na žene žrtve nasilja
Reagujmo blagovremeno - ne dozvolimo letalne ishode
Vlada Republike Srbije proglasila je 2017. godine 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.
Prema podacima Ministarstva pravde, žene su žrtve u više od 90 odsto slučajeva nasilja u porodici. Femicid predstavlja najekstremniji vid nasilja prema ženama. To je „rodno zasnovano ubistvo“, odnosno ubistvo žene od strane muškarca zato što je žena. Izvršenje dela je motivisano mržnjom, prezirom, netrpeljivošću prema ženama i željom za dominacijom i kontrolom muškarca nad ženom, a najrasprostranjeniji oblik je femicid u partnerskoj vezi. Femicid je najčešće rezultat dugotrajnog trpljenja nasilja, a štetni rodni stereotipi o ulogama žena i muškaraca u našem društvu predstavljaju osnovni uzrok femicida i drugih oblika nasilja prema ženama, što potvrđuje i Istanbulska konvencija.
U prethodnih deset godina, u Republici Srbiji je ubijeno preko 300 žena od strane partnera i članova porodice, a broj femicida na godišnjem nivou se ne smanjuje. Ovaj podatak nedvosmisleno ukazuje da postoji potreba za produbljenim i permanentnim društvenim i institucionalnim odgovorom na nasilje prema ženama. Uprkos pozitivnim pomacima u ovoj oblasti, na nasilje se i dalje neretko gleda kao na privatnu stvar pojedinca, a mnogi oblici ispoljavanja nasilja prema ženama, uključujući i one fatalne, mogli bi biti sprečeni uz blagovremenu prijavu nasilja, kao i adekvatan odgovor institucija na svaki oblik nasilja.
Adekvatna procena rizika od eskalacije nasilja i smrtne posledice i intenzivnija međusektorska i međuinstitucionalna saradnja ključni su za prevenciju femicida i davanje efikasne zaštite i podrške, što je moguće samo kontinuiranu realizaciju edukativnih programa za profesionalce i pružaoce usluga. U cilju izgradnje nenasilnog, pravednog i tolerantnog društva potrebno je uključiti u obrazovni sistem edukaciju o rodnoj ravnopravnosti, diskriminaciji i rodno zasnovanom nasilju. Važno je i podsticati etičko i odgovorno medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama u cilju podizanja nivoa svesti građana o nedopustivosti svakog oblika nasilja i razvijanju nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje.
Kao i prethodnih godina, Pokrajinski ombudsman je tokom 2020. godine na osnovu saznanja iz medijskih napisa o slučajevima ubistava u porodično-partnerskim odnosima koja su se dogodila na teritoriji AP Vojvodine pokretao postupke po sopstvenoj inicijativi obraćanjem nadležnim centrima za socijalni rad. Od deset ubistava, u osam slučajeva žrtve su bile žene. Ni u jednom slučaju nisu evidentirane ranije prijave za nasilje u porodici. U pet slučajeva žrtve su usmrćene hicima iz vatrenog oružja, u dva slučaja žrtva je usmrćena ubodima nožem, dok je u jednom slučaju ubistvo izvršeno eksplozivnom napravom. U tri slučaja radilo se o ubistvu unutar bračne zajednice, u tri slučaja žene su usmrtili vanbračni odnosno emotivni partneri, u jednom slučaju učinilac je bio bivši supružnik, dok je u jednom slučaju žrtvu usmrtio sin. Kada je starosna struktura žrtava u pitanju, najmlađa ubijena žena imala je 28 godina, a najstarija 85 godina – prosečna starost žrtve bila je oko 50 godina.
Imajući u vidu nove izazove koje je nametnula pandemija virusa kovid 19 i mere usmerene na suzbijanje virusa, neophodno je da nadležne institucije ne zapostave sprečavanje i prevenciju nasilja u porodici, već da nastave sa svojim aktivnostima i da dosledno i blagovremeno reaguju na svaku prijavu, kako ne bi došlo da njegovog najbrutalnijeg oblika – femicida.
