„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu“
U Stokholmu je 5. juna 1972. godine u organizaciji Ujedinjenih nacija, pod nazivom „Čovek i biosfera“, održana prva svetska konferencija u vezi sa zaštitom životne sredine. Na predlog učesnika konferencije, Skupština UN je 5. jun proglasila za svetski dan zaštite životne sredine, kako bi skrenula pažnju na posledice zagađenja životne sredine, promovisala važnost zajedničkog delovanja, širenja ideje održivog razvoja, štednje energije, korišćenja obnovljivih prirodnih resursa, kao i smanjenja količine otpada.
Prema rečima Odre Azula, direktora UNESKA, poslednji događaji u svetu ukazuju na potrebu da „zaključimo novi sprorazum sa životnom sredinom“, promenimo obrasce ponašanja i na inovativan se način odnosimo prema životnoj sredini. Na nužnost te promene na posebno dramatičan način je upozorila i pandemija Kovid 19. Pandemija je obelodanila tesnu povezanost čovečanstva i biodiverziteta i pokazala da čovečanstvo ne može izbeći posledice ugrožavanja biodiverziteta.
Ustavom utvrđena posebna odgovornost autonomne pokrajine za zaštitu životne sredine koja pre svega podrazumeva dužnost čuvanja i poboljšavanja životne sredine, saglasno zajemčenim pravom svakog na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju oličena je i u obavezi ispunjenja ciljeva utvrđenih Deklaracijom o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini. Saglasno nadležnostima zaštite i unapređenja ljudskih prava koje se odnose na praćenje primene međunarodnih standarda, sprovođenja istraživanja, informisanja građana, te organizovanja kampanja u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima, Pokrajinski ombudsman od postavljenih zadataka u ovom dokumentu naročito ističe te aktivno učestvuje u preduzimanju mera da se u procesu obrazovanja mladih stiču znanja i podiže svest o značaju zaštite, unapređivanja životne sredine i održivog razvoja, kao i o izvorima, uzrocima i posledicama njenog zagađivanja, u podsticanju rada institucija javne uprave, kao i rada naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija, te u naporima u razvijanju saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da se tranzicija od životne sredine ka zdravoj životnoj sredini ne može ostvariti ako u nju aktivno nisu uključeni građani i njihove asocijacije, jer njima ne može biti svejedno u kakvoj sredini ostvaruju svoja fundamentalna ljudska prava.
Takođe, pristupanje Evropskoj uniji zahteva od Srbije da modernizuje svoju „eko-politiku“, da inovira postojeće i donese nove propise, kao i da uloži značajna materijalna sredstva u oblast zaštite životne sredine.
Ombudsman pozdravlja sve pozitivne korake učinjene na tom polju i podseća građane i donosioce odluka da je pravo na zdravu životnu sredinu tesno povezano sa fundamentalnim ljudskim pravom – pravom na život. Ustav Srbije svakome garantuje pravo na zdravu životnu sredinu, ali i od svakoga zahteva da se prema životnoj sredini odgovorno odnosi – da je čuva, štiti i unapređuje.
