Zaustavimo femicid – potrebno osnažiti žene, ali i institucije

Nasilje prema ženama je najteži oblik kršenja ljudskih prava i oblik diskriminacije žena.

Stereotipni društveni stavovi o rodnim ulogama i patrijarhalni obrasci ponašanja predstavljaju plodno tlo za rodno zasnovano nasilje i čine glavnu prepreku bezbednog, demokratskog i tolerantnog razvoja društva. Svakog dana, žene širom sveta bivaju ubijene od strane partnera, bivših partnera ili drugih članova porodice, a veoma često ubistvo predstavlja poslednji korak u kontinuitetu nasilja - žena ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj sredini.

Republika Srbija je ratifikovala sve važne međunarodne dokumente u ovoj oblasti, ali nažalost, broj slučajeva nasilja prema ženama i femicida  govori da institucije treba da pojačaju svoje napore da pomognu i zaštite žene žrtve takvog nasilja. Nije dovoljno samo deklarativno se obavezati na borbu protiv nasilja prema ženama, već je neophodno kontinuirano i dosledno sprovoditi sve odredbe ratifikovanih konvencija, deklaracija, protokola  i  Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Za prevenciju rodno zasnovanog ubistva - femicida nužno je da državne institucije u svakom trenutku, sa dužnom pažnjom, razmotre sve potencijalne rizike od mogućeg nasilja u porodici i njegovog smrtnog ishoda, da zaštite i pruže blagovremenu i sveobuhvatnu podršku ženama koje trpe nasilje.

Da bi napustile nasilne veze, žene moraju imati pristup sveobuhvatnom spektru koordinisanih mera i usluga koje pružaju nadležne institucije. Velika prepreka za žene žrtve nasilja koje žele da izađu iz kruga nasilja je činjenica da su žene često ekonomski zavisne od svojih partnera, zbog čega im je neophodna podrška za ekonomsko osnaženje, i besplatne specijalizovane usluge i resursi koji će im omogućiti da izađu iz nasilne zajednice. Poseban fokus mora biti na višestruko diskriminisanim grupama žena u našem društvu – to su mahom žene sa sela, žene sa invaliditetom i Romkinje.

Nakon što žena prijavi nasilje, institucije su dužne da reaguju brzo, efikasno i koordinirano, međutim, u praksi se često dešava da i nakon prijave nasilja u porodici dolazi do fatalnog ishoda. Institucionalni odgovor na nasilje postoji, ali žena koja trpi nasilje ostaje u riziku i nakon prijave nekoj od nadležnih institucija zbog, između ostalog, neblagovremene reakcije ili nesagledavanja rizika od ugrožavanja bezbednosti žrtve. Naravno, potrebno je raditi na osnaživanju žena da prijave nasilje, ali to nije dovoljno – moraju se i institucije i profesionalci koji rade u njima osnažiti. Mehanizmi zaštite žrtava se moraju poboljšati, a praćenje sprovođenja mera zaštite od nasilja u porodici unaprediti. Veliku ulogu u sistemu zaštite od nasilja u porodici imaju centri za socijalni rad, a uzimajući u obzir veliki broj korisnika usluga, kao i rasprostranjenost nasilja u porodici, potrebno što pre povećati broj stručnih radnika u njima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća javnost i donosioce odluka da je obaveza uspostavljanja evidencije o prijavama nasilja u porodici definisana Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, ali da i nakon pet godina od stupanja ovog zakona na snagu,  još uvek nije uspostavljeno adekvatno praćenje i evidentiranje nasilja u porodici i femicida kao najtragičnije posledice nasilja. Dosledno sprovođenje sveobuhvatne i koordinisane politike i blagovremeno reagovanje na svaku prijavu nasilja u porodici, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, ključni su za prevenciju nasilja prema ženama i njegovog najekstremnijeg oblika – femicida.

U okviru obeležavanja 18. maja, Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će, u saradnji sa UN WOMEN u Srbiji, organizovati dvodnevni seminar za članove i članice Koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“, sa ciljem razmene znanja o zaštiti i podršci ženama u situaciji nasilja i izrade akcionog plana Mreže za naredni period. Ova mreža povezuje različite institucije (centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, policija, tužilaštvo, sudovi, kao i organizacije civilnog društva), a Pokrajinski ombudsman kao njen osnivač i koordinator realizuje edukativne aktivnosti u cilju sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Vlada Republike Srbije je, na inicijativu ženskih organizacija, 2017. godine proglasila 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine za samo tri dana sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.