Шта детету треба да расте до неба?

Поводом Дечје недеље која је у току и која се ове године обележава под слоганом „Шта детету треба да расте до неба?“, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на то да су љубав, стабилан и брижан однос са родитељима/старатељима неопходни састојци здравог развоја сваког детета. Родитељ који адекватно одговара на дететове потребе, обезбеђује подстицајно окружење, штити дете од већег, те хроничног дуготрајног стреса, обезбеђује предуслове за здрав развој детета и његово благостање током целог живота. Ипак, друштвено-економске прилике у којима породице живе и бројни изазови са којима се родитељи и старатељи суочавају у данашње време, отежавају и онемогућавају многе родитеље да пруже потребан подстицај и негу детету. Да би свако дете љубав оних који се о њему старају доживљавало тако да осећа да је виђено, уважено, да га чују, да се осећа сигурно и да верује одраслима, потребна је најшира друштвена подршка родитељима и породицама, потребан је систем који сваком детету и свакој породици омогућава правилан развој и здравље.

Конвенција Уједињених нација о правима детета управо највећу одговорност за заштиту, развој и добробит детета, као и за подршку родитељима и старатељима у испуњавању њиховог права да се примарно старају о својој деци, поклања државама потписницама, њиховим институцијама и механизмима. Последњих година све је више научних доказа да су улагања у рани развој и ране интервенције инвестиција у људски капитал који пружа далеко боље и дуготрајније позитивне ефекте на индивидуални и друштвени развој потенцијала и целокупно здравље, него било које интервенције и облици подршке који се нуде касније у животу.

Данас поуздано знамо и то да су неке праксе васпитавања и одгајања деце које генерацијама опстају у многим друштвима, штетне и неефикасне. Последице телесног и психолошког кажњавања детета некада нису одмах уочљиве, али сваки пут када се примени оваква казна, она нарушава телесни и психички интегритет и достојанство детета и дугорочно се одражава на развој самосвести и осећај самопоштовања детета, као и на његово ментално и физичко здравље. Истовремено, деци је потребно да у одраслима виде ауторитет и да верују у њихово вођство и због тога ауторитет не сме да се гради на страху и неповерењу, већ на узајамном поштовању, разумевању, стрпљењу, кроз постављање и поштовање личних граница и преузимање личне одговорности одраслих за квалитет односа који успостављају и негују са децом.

Погрешно је уверење у јавности да све више права, а мало обавеза квари децу. Конвенција о правима детета не каже да је деци све дозвољено и да детету треба испуњавати сваку жељу, већ управо одговора на питање шта је потребно детету да би расло до неба. На нама одраслима је да заједно са децом учимо, промишљамо и унапређујемо вештине како и на који начин да им пружимо потребно и да преузмемо одговорност и одлучно се успротивимо вредностима и праксама које штете деци.

Дечја недеља је национална манифестација која повезује све важне актере заштите права детета и реализује се сваке године, прве недеље октобра, у циљу побољшања положаја детета у Србији. У току је и Национална кампања за промоцију ненасилног васпитавања деце коју је подржао УНИЦЕФ у Србији, а која носи назив „Буди рука која воли и реч која соколи“ и у оквиру које су израђени материјали доступни родитељима, старатељима и свима онима који раде са децом и за децу.