75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
Otkrivanje ljudskih prava je proces koji se odvijao postepeno, kroz istoriju. Od prvih javnih događaja u kojima su slobodni građani učestvovali na atinskoj agori i svojim mišljenjem oblikovali život u zajednici, do savremenih procesa odlučivanja koja se sprovode u onlajn formatu, ljudi su, postepeno evoluirali i postajali više otvoreni i podržavajući za sve ono što čini njihov i život ljudi oko njih. Poštovanje i uvažavanje drugog, i njegove različitosti postaje glavna pokretačka snaga angažovana u stvaranju koncepta ljudskih prava- prava koja svakom licu pripadaju, koja ga štite i unapređuju.
Najveća prekretnica u shvatanju ljudskih prava dogodila se nakon završetka Drugog svetskog rata, kada je očuvanje mira u svetu postalo prioritet međunarodne zajednice. Suočeni sa strašnim ljudskim gubicima još iz perioda Prvog svetskog rata, svet je kraj Drugog svetskog rata dočekao sa odlučnošću da učini nešto da se ovakve tragedije nikada više ne ponove. Potrebu poštovanja ljudskih prava, kao preduslov mira, uočile su novoosnovane Ujedinjene nacije, koje su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Ovaj datum obeležava se kao Međunarodni dan ljudskih prava i svake godine je podsetnik na sva stradanja kroz koje je svet prošao tokom svetskih ratova.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima osnovni je dokument na čijim se principima zasnivaju kasnije doneti međunarodni dokumenti. Ljudska prava postala su „neotuđiva i univerzalna, svako ljudsko biće ima pravo na život, slobodu i bezbednost, rađa se slobodno i jednako u dostojanstvu i pravima koja pripadaju svakome, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno ili društveno poreklo, imovinu ili bilo koje drugo svojstvo“.
Sedamdeset pet godina nakon usvajanja Univerzalne deklaracije, i pored značajnog napretka i izgrađenog sistema zaštite ljudskih prava u mnogim zemljama, svedoci smo brojnih primera ugrožavanja ljudskih prava na globalnom nivou, a time i urušavanja već dostignutih tekovina u ovoj oblasti. Upravo kršenja ljudskih prava iznova podsećaju na značaj poštovanja odredaba Deklaracije i potrebu kontinuiranog rada na njihovom unapređenju i podizanju svesti o njihovom značaju.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman uoči Međunarodnog dana ljudskih prava ukazuje na bogatstvo različitosti i zajedničkog života svih zajednica koje žive u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Etničke, jezičke, kulturološke i verske razlike vrednosti je potrebno štititi od bilo kakvog oblika diskriminacije. Različitost treba posmatrati kao tačku spajanja a ne razdvajanja; time što smo različiti i uvek svoji vrednost smo sami po sebi, važni smo svojoj zajednici.
(doc. dr Dragana Ćorić, Jelena Radulović Glamočak,
Uvod u publikaciju Pokrajinskog zaštitnika građana ombudsmana,
u kojoj su objavljeni prevodi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima na 21 jeziku)
