Случајеви дискриминације, говора мржње и насиља према ЛГБТ особама се не процесуирају на одговарајући начин

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржао је акцију „Зона слободна од мржње“ коју су 27. јуна поводом Међународног дана поноса организовали: Жене у црном, Геј стрејт алијанса, ИДАХО Београд, Геј лезбејски инфо центар, Асоцијација „Дуга“, Центар за квир студије, Новосадска лезбејска организација, Удружење „Хестија“ и Комитет правника за људска права са циљем да укажу на нетолеранцију према ЛГБТ заједници, али и према другим осетљивим групама у нашем друштву.

Тим поводом Покрајински омбудсман указује на то да се ЛГБТ популација сврстава у најрањивије друштвене групе и свакодневно се суочава с маргинализацијом, дискриминацијом, говором мржње, шиканирањем, претњама и хомофобичним насиљем које се повећава с повећањем њихове видљивости.

Случајеви дискриминације, говора мржње и насиља према ЛГБТ особама углавном се не процесуирају на одговарајући начин. Притом, полиција, тужилаштво и судови показују изразиту спорост и неефикасност у раду на случајевима насиља према ЛГБТ особама које су често изложене дискриминацији и узнемиравању на радном месту, где послодавци не предузимају мере ради њихове заштите и спречавања дискриминације, а специфичност положаја ЛГБТ популације огледа се и у чињеници да је то једина друштвена група којој се оспорава право на јавно окупљање упркос уставне гаранције слободе окупљања.

Србија је прихватањем међународних конвенција о људским правима прихватила и обавезе не само доношења закона који забрањују дискриминацију, него и примене усвојених прописа.

Иако не прецизира сексуалну оријентацију као једно од личних својстава на основу којих се забрањује дискриминација, Устав Републике Србије чланом 21 истиче да су пред Уставом и Законом сви једнаки, те да свако има право на једнаку законску заштиту без дискриминације. То је полазиште за широк законски оквир забране дискриминације припадника/припадница ЛГБТ популације.

Један од закона који регулише ово питање је Закон о забрани дискриминације, који сврстава сексуалну оријентацију и родни идентитет у лична својства на основу којих је неоправдано прављење разлике или неједнако поступање. Члан 21 Закона говори о дискриминацији на основу сексуалне оријентације, где истиче да је сексуална оријентација приватна ствар и да нико не може бити позван да се јавно изјасни о истој, као и да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, те да је дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања забрањено, док су чланом 56 предвиђене и казне за такво поступање.

Кривични законик у делу Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње (члан 54) наводи: „Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела“.

Још четири закона имају одредбе којима се забрањује дискриминација на основу сексуалне оријентације: Закон о раду, Закон о радиодифузији, Закон о јавном информисању, Закон о високом образовању, али и Покрајинска скупштинска одлука о равноправности полова.

• Проблеми са којима се суочава ЛГБТ популација и примери дискриминације

  Постоји велики проблема због одсуства механизама и воље за примену постојећих закона и недовољном промоцијом толеранције према  ЛГБТ  популацији од стране државних институција. Наведено је најсликовитије изражено немогућношћу остваривања Уставом гарантованог права на слободу окупљања, због чега по трећи пут у последње четири године није одржана Парада поноса, упркос одлуци Уставног суда Србије из 2011. године да су државни органи забраном Параде поноса 2009. године прекршили слободу мирног окупљања грађана.

  Предрасуде и стереотипи и велика социјална дистанца према ЛГБТ особама постоје не само код грађана, него и у институцијама и органима управе. Истраживања (спровео их Повереник за заштиту равноправности) показују да око половине грађана сматра да је хомосексуалност болест, а представници органа јавне власти да су сексуалне мањине изложене дискриминацији, која се не сме толерисати. Упркос томе, више од 60% учесника истраживања навело је да колеге износе дискриминаторне ставове или се тако понашају према ЛГБТ особама.

  У Србији још не постоји легислатива која на било који начин регулише истополне заједнице и имовинско-правне и друге односе унутар тих заједница.

  Матичари у појединим општинама одбијају да издају уверења о слободном брачном стању истополно оријентисаним особама које желе да закључе брак у иностранству, а као разлог наводе неуставност таквог уверења и непостојање могућности да се у Србији склопи истополни брак, односно региструје истополна заједница (Покрајински омбудсман спровео истрагу о поступању матичара и упутио препоруку која треба да уједначи праксу – стриктно поштовање закона које обавезује матичара да изда уверење) .

  Дискриминаторне изјаве носилаца власти не доприносе развијању толеранције и само продубљују нетрпељивост и мржњу према ЛГБТ особама. Носиоци јавне власти имају појачану одговорност, јер јавним изношењем својих ставова утичу на обликовање јавног мњења. Очекује се од свих да се суздрже од оваквих изјава и да својим наступима допринесу да све активности ЛГБТ популације, укључујући и Параду поноса, протекну у мирној атмосфери.

  Образовне власти још не показују пуну спремност да се обрачунају са вршњачким насиљем и дискриминацијом на основу сексуалне оријентације у образовним установама. Министарство просвете, науке и технолошког развоја треба у наставним плановима и програмима основних и средњих школа, а потом и у текстове уџбеника да унесе садржаје којима ће на прихватљив, али стручан начин да обради сва важна питања која се односе на права ЛГБТ популације.

  Медицински поступак и физичко прилагођавање пола морали би бити праћени променама грађанског статуса (промена јединственог матичног броја грађана, издавање дупликата дипломе итд) како би се трансформација окончала и прилагођавање пола било праћено променама правног идентитета и статуса.

  Организације цивилног друштва предлажу усвајање Закона о родном идентитету како би се регулисала права транс особа и с тим у вези промене Закона о здравственом осигурању, о здравственој заштити, матичним књигама.