Поводом 12. августа, Међународног дана младих: Млади не верују институцијама

Овогодишњи Међународни дан младих посвећен је њиховом менталном здрављу и обележава се под слоганом „Ментално здравље је важно“. Млади у АП Војводини и Републици Србији већ деценијама одрастају под утицајем бројних неповољних друштвених околности. Упркос томе, Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману млади се још увек ретко обраћају како би се информисали о својим правима или затражили њихову заштиту.

Млади са сметњама у развоју и психичким обољењима у још су тежем положају. Штавише: чак и психолошки проблеми понекад су довољни да млади од стране вршњака, па и шире заједнице, буду дискриминисани и избегавани. Страх од тога да ће бити негативно обележени свакако је један од главних разлога зашто се већина младих устручава да затражи савет или помоћ чак и у институцијама у којима је она лако доступна, попут институције заштитника грађана. Међутим, уз неповољне друштвене околности и услове живота, апатији младих по питању активног односа према остваривању сопствених права доприносе и недоречености у оквиру институционалних система који пружају услуге и младима са психолошким проблемима, сметњама у развоју и психичким обољењима.

Институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана се током протеклих 11 година сусретала са разним примерима за то како прописима предвиђена, системска решења нису у потпуности примењива у пракси будући да њихова примена може да се коси са појединим начелима људских права. Један од таквих примера је и то да Закон о здравственом осигурању прописује да млади од своје навршене 15. године живота имају право на тајност података из њиховог здравственог картона. Имајући у виду специфичности младалачког узраста, поставља се питање обавештавања родитеља о здравственом стању њихове деце у случајевима када је оно угрожено, нарочито у периоду од навршене 15. године до пунолетства.

Здравствене установе у нашој земљи немају довољан број дечјих психијатара, стога се увек изнова поставља питање поступања са децом и младима са поремећајима у понашању. Уз то, на територији АП Војводине не постоји специјализована установа за њихов смештај. Будући да се психијатријске дијагнозе код деце и младих не постављају до навршене 18. године живота, ови млади се, једнако као и малолетни делинквенти, најчешће упућују у већ пренасељене домове.

Млади који су лако ментално недовољно развијени такође најчешће бивају смештани у институције, што свакако није у њиховом најбољем интересу, нити је нужно. Програм хранитељства једно је од најчешћих алтернативних решења. Међутим, због своје природе, органичености трајања и без одговарајуће институционалне подршке, оно у одређеном узрасту престаје да буде ефикасан механизам у оквиру ког млади са поремећајима у понашању или они са лаком менталном ометеношћу могу да остварују своја права. Услед оваквог стања стиче се утисак да су ови млади у друштву непожељни, односно да институције система на њих обраћају пажњу тек када њихов случај постане довољно „тежак“ да би се друштво њиме позабавило.

Програми инклузивног образовања у средњим школама спроводе се спорадично и уз бројне недоумице. То, међутим, не значи да у нашем окружењу нема младих са сметњама у развоју и психичким обољењима, па чак и лаком менталном ометеношћу, који су могли похађати наставу и завршити средњу школу заједно са својим вршњацима који немају таквих проблема.

Упркос свему овоме, млади су и даље једна од најактивнијих друштвених група у области заговарања поштовања и унапређења људских права. Институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана овим путем младима честита њихов дан и позива их да на путу остваривања својих права користе све расположиве, законом предвиђене мере и механизме.