Лица лишена пословне способности без адекватне заштите и подршке

Покрајински заштитник грађана је 2014. године од центара за социјални рад на територији АП Војводине прикупио податке о броју лица која су лишена пословне способности, а ради праћења остваривања, заштите и унапређивања људских права ових лица. На основу достављених података на евиденцији центара за социјални рад у АП Војводини налази се 3634 лица лишених пословне способности – 3300 лица у потпуности лишено и 334 делимично лишено пословне способности.

Од наведеног броја, 3055 лица је пословне способности лишено пре више од две године од дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку (31. маја 2014. године). Овим изменама и допунама предвиђена је и провера оправданости даљег трајања изречене мере, односно одлучивање о враћању пословне способности уколико су за то испуњени законски услови. Наиме, суд је дужан да по службеној дужности спроведе поступак у којем ће испитати да ли и даље постоје разлози за лишење пословне способности у року од три године од правоснажности решења о лишењу пословне способности за лица која су лишена пословне способности две године пре ступања на снагу овог закона, односно најкасније у року од годину дана за лица која су пословне способности лишена пре више од две године од дана ступања на снагу Закона.

У пракси то значи, да би до 31. маја 2015. године судови морали по службеној дужности извршити проверу за више од 3000 лица. Узимајући у обзир број лица, преостало време за спровођење ове законске обавезе, као и капацитете самих судова и центара за социјални рад, готово је извесно да је то веома тешко спровести. У том случају не само да би дошло до кршења одредби самог закона, већ и до кршења људских права лица лишених пословне способности, што је посебно изражено у установама социјалне заштите, где је смештен велики број ових лица. Поставља се, међутим, и питање колико су заправо и сама лица лишена пословне способности, односно њихови старатељи, упознати са могућношћу провере и враћања пословне способности. Чињеница је да је случајева враћања пословне способности у пракси веома мало - од јула 2013. године до јула 2014. године евидентирано је укупно десет лица којима је враћена пословна способност.

Центри за социјални рад који су по правилу најчешћи предлагачи у поступцима лишења пословне способности, у пракси такође наилазе не велике тешкоће. Квалитет правног заступања лица која су у поступку лишења пословне способности је веома лош, трошкови судских поступака и вештачења су за центре за социјални рад превелики, судски процеси дуги, процедуре сложене, а додатне обавезе у вези са старатељством често није могуће испунити. Готово 60% социјалних радника који раде у овој области сматра да је овим лицима у поступцима лишења пословне способности потребно обезбедити бесплатну правну помоћ и омогућити адекватну заштиту, остваривање и унапређење основних људских права. И у овој области се поново истиче неопходност уређења области пружања (бесплатне) правне помоћи како би се створили услови за доследну заштиту људских права.

Недостатак закона огледа се и у одредби према којој суд може одустати од саслушања лица према коме се поступак води само ако би то било штетно по његово здравље или уколико то није могуће са обзиром на душевно или физичко стање тог лица. Судови готово по правилу користе ову могућност, те стога не долази до саслушавања лица у поступку, противника предлагача, нити се са њима остварује неопходан контакт. На тај начин се само навођење дијагнозе болести лица користи као довољан разлог за несаслушавање, чиме се директно крше права лица у поступку.

Узимајући у обзир чињеницу да се институт делимичног лишења пословне способности користи веома ретко, Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра да је пословну способност потребно ограничити само у оном делу у којем је неспособност несумњиво утврђена и уколико је то заиста неопходно. Ово је, међутим, могуће остварити променом саме судске праксе у поступцима лишења пословне способности. Лишење пословне способности лишава лице могућности управљања својим животом, и нажалост, у постојећем систему оставља га без адекватне заштите и подршке коју би требало да добије од породице и друштва.