Једнак приступ правди једно је од основних људских права и од суштинског значаја за остваривање права грађана и грађанки пред судом, органима управе и другим  организацијама и установама које врше јавна овлашћења. Неповољна материјална ситуација и социјални статус појединца/појединке може да утиче на остваривање права на једнак приступ правди, због чега је важно да наша земља која се ратификовањем међународних докумената обавезала да ће гарантовати остваривање, заштиту и унапређење људских права успостави функционалан систем бесплатне правне помоћи, рекла је, између осталог заменица за равноправност полова Даница Тодоров на округлом столу под називом „Какав закон о бесплатној правној помоћи  нам треба?“ који је организовао Аутономни женски центар из Београда.

Покрајинском омбудсману обратило се више жена са територије АП Војводине због тога што су здравствене установе одбиле да им пруже здравствену услугу, јер немају оверену здравствену књижицу, иако на то имају право према Закону о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља који је ступио на снагу 27.11.2013. године.

Предузетнице које су оснивачице приватних здравствених ординација и имају запослене, у случају одласка на породиљско одсуство не могу, као друге предузетнице да привремено пренесу овлашћење на пословођу, како би оствариле право на накнаду зараде за време одсуства, без затварања предузетничке радње, јер је Министарство здравља мишљења да Закон о здравственој заштити не омогућава да се оснивачка права и одговорност за рад приватне праксе овлашћењем пренесе на друга лица.

Институција Покрајинског омбудсмана изражава забринутост због јучерашњег инцидента у Средњој економској школи „Светозар Милетић“ у Новом Саду и уједно захтева коначну и јасну реакцију надлежних поводом још једног акта насиља који се одиграо унутар школе, у којој би ученици морали бити безбедни и заштићени. Инцидент који се јуче десио показао је да деца, ученици, не могу бити и нису безбедни у установи у којој би требало да се образују и васпитају, односно припреме за равноправно учешће у друштву чији су чланови.

Повећање броја старијих лица у Србији довело је протеклих година и до повећања броја приватних домова за старе. Искуство Покрајинског омбудсмана показало је да чак и у онима који су регистровани у складу са прописима постоје неправилности у раду које указују на системске проблеме и могућност злоупотребе и кршења права старијих лица.

Према подацима пописа из 2011. године у Републици Србији живи нешто више од седам милиона грађана. Старијих од 65 година има преко милион, што чини више од 17 одсто становништва. Просечна старост становника Србије је преко 42 године. Број становништва у Србији смањен је за више од четири одсто у односу на попис из 2002. године. Просечна старост повећана је за две године, а особа старијих од 65 година је за три процента више од оних млађих од 15 година. Ови подаци указују на то да је неопходно обратити посебну пажњу на популацију старијих од 65 година, као и на начин на који се друштво, односно институције и установе односе према старијим особама, нарочито онима којима је смештањем у овакве установе из било ког разлога ограничена слобода кретања.