Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману се обратио известан број грађана притужбама у којим указују на проблем у вези са прометом паркинг места на парцелама на којим су изграђене вишепородичне стамбене зграде. У притужбама се наводи да неки од власника станова паркинг места користе на основу уговора о купопродаји које су закључили са инвеститорима из чега произлази да су на предметним паркинг местима стекли право својине. Како је број станова, односно пословних простора у зградама већи од броја паркинг места на парцели, већина власника ових посебних делова зграде није у могућности да паркира своје аутомобиле.
Поступајући у оквиру својих овлашћења да прикупља информације о примени закона и других прописа из области људских права и да обавештава надлежне органе и ширу јавност о кршењу људских права Покрајински заштитник грађана је одлучио да по сопственој иницијативи покрене поступак, будући да је оценио да је вероватно да постоји повреда права на мирно уживање имовине, а са циљем да путем саопштења обавести грађане о могућностима за остваривање заштите њихових права и правних интереса.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман најоштрије осуђује нападе на пекаре у Сомбору и Старој Пазови, чији су власници грађани албанске националности и захтева од полиције да у најкраћем року открије извршиоце и пружи безбедносну заштиту права, слобода, личног интегритета и имовине свих грађана Србије.
Покрајински омбудсман изражава бојазан да се ови догађаји могу довести у везу са дешавањима на квалификационој утакмици за пласман на првенство Европе између Србије и Албаније. Истовремено изражава наду да ова дешавања неће довести до нарушавања добрих међунационалних односа у Војводини.
Омбудсман позива све грађанске и политичке актере да јасно и недвосмислено стану на страну толеранције и прихватања различитости која су у основи свих људских права.
У складу са овлашћењем омбудсмана да спроводи истраживања како би стекао увид у стање људских права, идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права, Покрајински заштитник грађана спровео је истраживање о првих шест месеци рада саветника за заштиту права пацијената у јединицама локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Војводине.
Забрињавајући податак представља чињеница да су сви саветници, осим једног, пре именовања на ову функцију били већ запослени у органу јединице локалне самоуправе, те да и даље обављају послове на којима су радили, а који се односе на широк дијапазон послова правника, у највећем броју без додирних тачака са питањима из области здравствене заштите.
Обим и врста послова које поред послова заштите права пацијената обављају саветници, те податак да је највећи број саветника прошао само једнодневну обуку, а да саветници у 4 општине нису прошли ниједан вид обуке, узимајући у обзир претходно искуство, изазива оправдану сумњу у испуњеност законског услова да саветник мора да познаје прописе из области здравствене заштите, те да посао саветника за заштиту права пацијената може да обавља ваљано, из наведених објективних разлога.
Покрајински заштитник грађана је 2014. године од центара за социјални рад на територији АП Војводине прикупио податке о броју лица која су лишена пословне способности, а ради праћења остваривања, заштите и унапређивања људских права ових лица. На основу достављених података на евиденцији центара за социјални рад у АП Војводини налази се 3634 лица лишених пословне способности – 3300 лица у потпуности лишено и 334 делимично лишено пословне способности.
Од наведеног броја, 3055 лица је пословне способности лишено пре више од две године од дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку (31. маја 2014. године). Овим изменама и допунама предвиђена је и провера оправданости даљег трајања изречене мере, односно одлучивање о враћању пословне способности уколико су за то испуњени законски услови. Наиме, суд је дужан да по службеној дужности спроведе поступак у којем ће испитати да ли и даље постоје разлози за лишење пословне способности у року од три године од правоснажности решења о лишењу пословне способности за лица која су лишена пословне способности две године пре ступања на снагу овог закона, односно најкасније у року од годину дана за лица која су пословне способности лишена пре више од две године од дана ступања на снагу Закона.
Особе старије од 65 године чине 17 одсто становништва у Србији и њихов број се из године у годину повећава. Међу њима је и све већи број дементних особа чије стање бива касно дијагностификовано и које потом бивају смештене у установе здравствене и социјалне заштите. Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана сматра да непостојање јединствене евиденције оваквих особа, као и неадекватан законом прописани поступак њиховог смештања у тзв. установе затвореног типа прети да додатно наруши њихов квалитет живота и угрози њихова људска права. Могуће последице оваквог стања по друштво у целини дугорочне су, али и сагледиве.
Међународни дан старијих особа обележава се 1. октобра, а након што је Генерална скупштина УН крајем 1990. године усвојила Резолуцију 45/106 у којој се наглашава важност осигуравања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника у тзв. трећој узрасној доби. Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана сматра да демографска слика становништва у АП Војводини, односно Републици Србији налаже да се старијим особама посвети посебна, додатна друштвена пажња. То се нарочито односи на особе којима је услед њиховог здравственог стања, односно смештањем у установе социјалне заштите ограничена могућност комуникације са спољним светом. Уз унапређење здравствене заштите старијих лица уопште, која им се услед све израженијег општег сиромаштва често ускраћује у корист других, млађих узрасних група, потребно је законом посебно уредити смештај оболелих од деменције и Алцхајмерове болести, али уједно утврдити и њихов број у нашој земљи.
