Sagledani sa aspekta globalizacije, jezici kao društveni fenomen u 21. veku imaju posebnu kulturološko-političku i društvenu dimenziju. Danas se u svetu govori oko 6.000 jezika, a prognoze stručnjaka su da će do kraja ovog veka više od polovine njih odumreti. U svetlu savremenih jezičkih kretanja, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) je 1999. godine proglasila 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika. Time je jedan lokalni praznik, koji se od 1952. godine u Bangladešu obeležavao u znak sećanja na borbu studenata u tadašnjem Itočnom Pakistanu za pravo na obrazovanje i informisanje na njihovom maternjem, bengalskom jeziku i njegovo uvođenje u službenu upotrebu, prerastao u globalnu inicijativu za očuvanje jezika kao jednog od simbola kulturne osobenosti i šarolikosti svetske baštine, ali i sredstva za učenje, unapređenje obrazovanja i razvoj čovečanstva.
Ovogodišnji Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se pod sloganom „Kvalitetno obrazovanje, jezici nastave i rezultati obrazovanja”. Imajući u vidu značaj maternjeg jezika u obrazovanju, kao i činjenicu da je pripadnicama i pripadnicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji omogućeno da na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja nastavu pohađaju na svom maternjem jeziku, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman skreće pažnju na to da, sa druge strane, izučavanje srpskog jezika kao nematernjeg u našoj zemlji još uvek nije adekvatno rešeno. Ovakvo stanje, zajedno sa činjenicom da se u AP Vojvodini, odnosno Republici Srbiji izuzetno retko vode upravni, a još ređe ili gotovo nikada sudski postupci na jezicima u službenoj upotrebi, posebno je pogubno u sredinama u kojima pripadnici nacionalnih manjina žive u većem broju. Pod takvim okolnostima, maternji jezici se, umesto da podstiču i unapređuju jezičku i kulturnu raznolikost i višejezičnost, što je osnovna poruka i namera rezolucije Generalne skupštine UN kojom je 21. februar uspostavljen kao međunarodni praznik, pretvaraju u svoju suprotnost - sredstvo otuđenja i podvajanja među kulturama i narodima.
Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu obratio se veći broj građana tvrdeći da im stranački aktivisti dolazeći na njihovu kućnu adresu narušavaju privatnost, zahtevajući da se izjasne o tome da li će izaći na izbore i za koga će glasati, kao i da se u slučaju negativnog odgovora na ova pitanja, njihovo ime, prezime i adresa stanovanja zapisuju. Takođe, skrenuta je pažnja i na to da u ovakvim aktivnostima učestvuju i zaposleni u lokalnim organima uprave.
Ukoliko je tačna, veoma je zabrinjavajuća informacija da se zaposleni u jedinicama lokalne samouprave tokom radnog vremena bave prikupljanjem podataka o stranačkim opredeljenjima građana. Takvim angažmanom oni ne doprinose ostvarenju koncepta dobre uprave, slabe poverenje u institucije, otežavaju ostvarivanje ljudskih prava i uspostavljanje vladavine prava.
U pogledu pritužbi građana da se anketiranjem narušava njihova privatnost, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ističe da je saradnja sa stranačkim anketarima stvar dobre volje svakog pojedinca. Građani nisu dužni da sarađuju u sprovođenju ankete i da otkrivaju svoja stranačka opredeljenja, niti su dužni da se legitimišu i stranačkim aktivistima daju lične podatke.
Uznemirenost građana izaziva i to što se u slučaju negativnog odgovora na pitanje da li će glasati za stranku partijskog aktiviste zapisuju lični podaci građana, kao i „obaveštenost“ aktiviste, njegovo poznavanje broja glasača u domaćinstvu i slično. Zbog sumnje da su navedeni podaci pribavljeni na nelegalan i nelegitiman način, o takvim pojavama građani treba da obaveste Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Strah građana da bi zbog svojih izbornih, odnosno političkih opredeljenja mogli trpeti negativne posledice i biti izloženi raznim sankcijama, ne treba ignorisati. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman od političkih aktera očekuje da se uzdrže od svake zloupotrebe podataka, kao i svakog ponašanja koje bi se moglo razumeti kao pritisak na birače. Ako predstojeći izbori treba da budu slobodni i fer, ako izabrani predstavnici treba da uživaju poverenje birača, a politički sistem legitimnost, onda se neprihvatljivom i nedozvoljenom političkom ponašanju mora na decidiran način stati na kraj. U suprotnom, odgovornost za zaoštravanje političkih podela u društvu snosiće vođstva političkih stranaka.
Uprkos višegodišnjim aktivnostima nadležnih institucija, društveno odgovornim akcijama pojedinih provajdera usluga mobilne telefonije i interneta, kao i zalaganju organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava deteta i edukacijom o bezbednom korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), u Republici Srbiji i dalje ne postoji nijedan pravni akt, niti strateški dokument na državnom nivou koji prepoznaje ili definiše eksploataciju dece putem IKT kao poseban, sve učestaliji vid zlostavljanja, zloupotrebe i nasilja nad decom. Čak ni Strategija razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji do 2020. godine decu ne pominje, niti ih izdvaja kao posebno ranjivu grupu podložnu eksploataciju putem IKT.
Ministarstvo unutrašnjih poslova na konferenciji posvećenoj ovoj temi koja je održana prošlog novembra u Beogradu iznelo je podatak da je tokom 2015. godine policija uhapsila 35 osoba zbog krivičnog dela iskorišćavanja maloletnih lica za pornografiju i to ocenilo kao značajno povećanje u odnosu na prethodni period. Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana „Eksploatacija dece na internetu”, međutim, još 2013. godine je ukazalo na to da kriminološki pristup usmeren ka kažnjavanju počinilaca, a i to tek ukoliko delo uopšte bude otkriveno, prijavljeno i blagovremeno procesuirano, otkriva tek vrh ledenog brega. Situaciju dodatno usložnjava i činjenica da provajderi usluga interneta decu apsolutno ne prepoznaju čak ni kao posebnu grupu svojih korisnika, te je i njihova svest i potreba da se ona zaštite na nezadovoljavajućem nivou. Istraživanje takođe pokazuje da značajan broj odraslih nema naviku da decu upućuje na aktivnosti i onlajn sardžaje putem kojih se mogu informisati o bezbednom korišćenju IKT jer ni sami ne znaju za njih. Uz to, roditelji najčešće ne umeju da prepoznaju i da se suoče sa tim da je njihovo dete žrtva eksploatacije putem interneta, niti znaju kome da se obrate za pomoć.
Nepostojanje pravnih akata i strateških dokumenata koji bi decu prepoznali kao posebnu ranjivu grupu u kontekstu eksploatacije putem IKT onemogućava sistematsko praćenje njene zastupljenosti i uticaja, kao i preventivno delovanje celokupnog društva na ovu dugoročno pogubnu pojavu koja sve više uzima maha. Organizovano informisanje i edukacija dece, a posredno i odraslih, o pravilnom korišćenju IKT i načinima zaštite od zloupotrebe tako ostaje izvan školskog sistema ili je, u najboljem slučaju, svedena na fakultativnu aktivnost, dok žrtve ove vrste zloupotrebe i nasilja ostaju bez adekvatne podrške i zaštite. Zabrinjava i to da je informatika na osnovnoškolskom obrazovnom nivou samo izborni, a ne obavezni predmet.
Obeležavanjem Dana bezbednog interneta svake godine promoviše se bezbednije i odgovornije korišćenje onlajn tehnologija i mobilnih telefona, posebno među decom i mladima. Ove godine, 9. februar će širom sveta biti obeležen pod sloganom „Kakva je tvoja uloga?”. Javnosti se time želi poručiti da svaki pojedinac i pojedinka još od najranijeg uzrasta može da doprinese bezbednom i odgovornom korišćenju savremenih IKT.
Više o bezbednom korišćenju interneta možete saznati na: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org
Povodom saopštenja JKP „Vodovod i kanalizacija“ da je i ove godine slavskim obredom i osvećenjem bogojavljenske vodice obeležena slava preduzeća, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra svojom obavezom da ponovo reaguje i upozori na neprimereno ponašanje uprave ovog javnog preduzeća.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća upravu JKP „Vodovod i kanalizacija“, javnost i nadležne gradske organe da je Republika Srbija Ustavom definisana kao svetovna država u kojoj su država i crkve odvojene;
da je uloga JKP „Vodovod i kanalizacija“ da između ostalog, sve građane, bez obzira na njihovu nacionalnost, jezik, veroispovest ili neko drugo lično svojstvo, snabdeva, i kvalitetnom pijaćom vodom;
da je neprimereno da javna preduzeća, kao vršioci javnih ovlašćenja, imaju i obeležavaju slave.
Ustavno načelo o odvojenosti države i crkve ne sprečava vernike da ispovedaju veru, obeležavaju verske praznike, uključujući i slave. Poštujući pomenuto načelo, uloga države je da svakome omogući da sledi i ispoveda veru po svom izboru, a ne da se preko javnih preduzeća stavlja na stranu pojedinih vera i tradicija i na taj način dovodi u pitanje ustavom garantovanu jednakost građana.
Predlog Srđana Verbića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da se učenici u osnovnim i srednjim školama rasterete obimnog gradiva zaslužuje, po mišljenju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, ozbiljnu pažnju i stručne i laičke javnosti.
Zvuči neverovatno priznanje ministra Verbića da za petnaest godina, koliko se u školama u Srbiji izvodi verska i nastava građanskog vaspitanja, nijednom nije urađena ozbiljna analiza efekata nastave ovih predmeta.
U više navrata do sada, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman skretao je pažnju javnosti na pojave podvajanja učenika po osnovu nacionalne pripadnosti. Izvođenje verske nastave u okviru državnog školskog sistema dodatno podstiče podvajanje i po osnovu veroispovesti. Pokrajinski ombudsman još jednom želi da naglasi da je uloga državno organizovanog obrazovanja da doprinosi međusobnom upoznavanju i zbližavanju, a ne stvaranje uslova za podvajanje učenika na verskoj, etničkoj, kulturnoj, ideološkoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.
Podržavajući predlog ministra Verbića da se o verskoj nastavi i građanskom vaspitanju povede široka i otvorena javna rasprava, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra veoma važnim da podseti buduće učesnike u raspravi da su u Srbiji prema Ustavu, crkve i verske zajednice odvojene od države. U sekularnoj državi nije sporno pravo na versku nastavu, nego izvođenje te nastave u državnim školama.
