На данашњи дан, пре 69 година, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима. Две године касније, Уједињене нације су 10. децембар прогласиле Међународним даном људских права.

На основу поменуте Декларације, временом су доношени и други, како регионални, тако и универзални правни документи, помоћу којих је изграђиван савремени систем заштите људских права.

Поједини чланови Универзалне декларације звуче утопијски и данас, баш као и у години њиховог усвајања. Подсећамо, на пример, на члан 23. став 1. у коме се каже да "свако, без икакве разлике, има право на једнаку плату за једнаки рад". Постављамо питање – колико жена у Србији данас може рећи да је у платама у потпуности изједначено са својим мушким колегама?

Као чланица Уједињених нација, Република Србија настоји да обезбеди поштовање и ефикасну заштиту људских права, да унапреди права националних мањина, деце и особа са инвалидитетом, да допринесе остваривању родне равноправности, спречи насиље у породици, онемогући трговину људима, да осигура унутрашњи мир, стабилност и пристојан живот грађанима, да унапреди односе са суседима и што више се приближи чланству у Европској унији. У том смислу треба и поздравити најаву отварања нових преговарачких поглавља.

Универзална декларација о људским правима слови као један од најплеменитијих докумената о људским правима. Усвојена далеке 1948. године, три године након завршетка Другог светског рата, она је израз наде и племенитих уверења да је могућ свет у коме ће људи бити слободни, људска права ефикасно заштићена, а мушкарци и жене у потпуности равноправни. У супротном, свету прети опасност да поново потоне у варварство.

Установљен у циљу заштите људских права и слобода, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива грађане и грађанке да следе дух Универзалне декларације и "једни према другима поступају у духу братства", а доносиоце одлука да поштовање људских права држе високо на листи својих приоритета и својим понашањем потврде да се "сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима".

У духу овогодишњег гесла УНИЦЕФ-а поводом 20. новембра, Светског дана детета: #ДецаПреузимају (#KidsTakeover), деци широм света биће омогућено да симболично узму водећу реч као равноправни учесници у одлучивању о својим људским правима у најважнијим установама и другим институцијама дневног политичког и друштвеног живота. Иступајући пре свега у име својих вршњака који немају могућности да се нормално школују, лече, па и хране, облаче и играју, ученици основних школа са територије Војводине сешће у клупе покрајинских посланика.

Полазећи од става да су потпуна заштита и унапређење права детета могући тек уз обезбеђивање смисленог и активног укључивања деце у све аспекте друштвеног живота, Покрајински заштитник грађана – омбудсман у 2017. години започео је реализацију едукативних активности у војвођанским основним школама. У њима је до сада учествовало око 200 ученица и ученика четвртих разреда у девет основних школа који су имали прилику да сазнају више о својим правима, одговорностима и обавезама деце и одраслих у контексту заштите права детета и могућностима активнијег учешћа у остваривању, заштити и унапређењу сопствених права. Ученици су том приликом износили и своја виђења окружења у ком живе и одрастају, свој поглед на права детета и проблеме које их тиште.

Желећи да приближи широј јавности дечје виђење света и њихов поглед на теме из области права детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће поводом Светског дана детета, организовати изложбу ликовних и литерарних радова ученика који су учествовали у поменутим едукативним активностима. Изложба ученичких радова под називом „ОПРАВЉЕНИ СВЕТ” биће отворена у среду, 22. новембра 2017. године у 11 часова у Скупштини АП Војводине. Истовремено, у циљу бољег упознавања ученика са смислом и начином рада места на ком се доносе важне одлуке у Покрајини, као и њиховог подстицања на активнији приступ заштити и унапређењу својих права, Покрајински омбудсман ће дан отварања изложбе искористити и за симулацију рада скупштине са ученицима. Током ове симулације, ученицима ће бити презентовани закључци и запажања Покрајинског омбудсмана до којих је дошао у разговору с ученицима, а они ће имати прилику да ова запажања допуне и да изгласају своје закључке. У програму ће наступити и Дечји хор АКУДУНС „Соња Маринковић“, а ученици ИВ 1 одељења ОШ „Свети Сава” из Житишта извешће и једну представу.

Покрајински омбудсман, у складу с Конвенцијом УН о правима детета, жели да подстиче активно учешће деце у друштвеном животу које је неопходно како за њихов лични развој, развој самопоуздања и друштвених вештина, тако и за допринос развоју грађанског  друштва и развоју друштвене одговорности. На тај начин деца уче начине на које могу да допринесу својој заједници, како да сама буду одговорна, али и како да утичу на доносиоце одлука и власт даи они буду одговорнији. Због тога ће Покрајински омбудсман проширити активности едукације деце, младих, али и стручњака из различитих области друштвеног и јавног живота, доносиоце одлука, представнике локалних и покрајинских власти о правима детета. Истовремено, планирано је и иницирање и развијање сарадње са ученичким парламентима војвођанских основних и средњих школа, формирање Дечјег савета Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, као и подстицање успостављања сличних тела на нивоу јединица локалне самоуправе у АП Војводини. Имајући то у виду, већ следећа активност омбудсмана у новембру биће својеврсни „час о људским правима”, који ће се одржати у Гимназији „Светозар Марковић” у Новом Саду. Том приликом гимназијалци ће се упознати са концептом дечијих и људских права, као и са нормативним, институционалним и функционалним оквирима њиховог остваривања и заштите. Младима ће бити указано начине на које и сами могу учествовати у разговорима и активностима у вези са питањима која се тичу права детета и тиме обезбедили поштовање сопственог права на партиципацију, једног од четири основна принципа Конвенције о правима детета, на чијој примени надлежни Комитет УН посебно инсистира.

Светски дан детета, 20. новембар, обележава се на дан када је, на Генералној скупштини УН 1989. године, усвојена Конвенција о правима детета, документ у којем су на једном месту обухваћена сва дечја људска права. Уз право на живот, опстанак и развој, право на заштиту од дискриминације, те најбољи интерес детета, Конвенција издиже право детета на партиципацију на ниво принципа без чијег остварења није могућа адекаватна заштита свих других права. Бројним промотивним активностима широм света овај датум обележава се како би се скренула пажња на специфичност детињства, као и на посебност и потенцијал сваког детета.

Фотографија: Интернет

Демографске пројекције Републичког завода за статистику указују на интензивирање процеса старења становништва у Републици Србији, као и на то да ће до 2030. године више од 21 посто њеног становништва бити старије од 65, а пет одсто старије од 80 година.

Значајна последица старења становништва у нашој земљи, али и у свету, јесте и промена породичне структуре. Старије особе у већини земаља у развоју још увек живе са својом децом, а са остарелим родитељима најчешће остаје бар једно њихово дете у одраслом добу. Са својом децом и унуцима у мање развијеним регионима света живи три четвртине старијих од 60 година, док у развијеним земљама то чини тек једна трећина. Старије особе пружају негу и подршку млађима, али се и ослањају на њихову помоћ, нарочито када су болесни или више не могу самостално да се старају о себи. Међутим, чак и када су старије особе примаоци помоћи, оне неретко помажу у бризи о унуцима и пословима у домаћинству.

Подаци Фонда Уједињених нација за становништво (УНФПА), међутим, указују на то да је у последњих неколико година удео старијих особа које живе саме у многим земљама порастао, нарочито у оним развијеним. Промене у породичној структури огледају се и у томе што се бракови склапају касније, разводи су учесталији, док је учешће жена у радној снази повећано. Последице ових трендова су то да су захтеви других чланова породице према старијим особама у њој повећани. Са друге стране, начин и темпо живота млађих чланова породице скраћују време које се посвећује нези старијих особа и бризи за њихову добробит уопште. Посебно угрожена категорија старијих особа у том смислу у нашој земљи су жене, будући да оне, према подацима Републичког завода за статистуку, чине 54 посто популације старијих од 60 година и 63 посто популације старијих од 80 година.

Услед попродужења животног века становништва током протеклих неколико деценија, намеће се и питање старења у контексту очувања здравља и квалитета живота у позним годинама. Старије особе најчешће обољевају од хроничних незаразних болести, попут болести срца и крвних судова, канцера и шећерне болести, најчешће у комбинацији са другим здравственим проблемима. Последња процена међународне организације „Ејџ интернешенал” (Age International) из 2015. године, која се односи на глобално оптерећење старијих особа болестима, указује на то да у последњих 20 година очекивнао трајање дела њиховог живота проведеног у здрављу расте спорије него укупно очекивано трајање живота. Упоређивањем података од пре две деценије са скорашњим подацима о броју година проведених у здрављу и без инвалидности,  испоставило се да људи данашњице старији од 50 година током сваке године живота здрави и неоптерећени болешћу проведу девет и по месеци. Другим речима, то значи да су на месечном нивоу болесни у просеку и до пет дана.

Према подацима трећег националног истраживања здравља становништва спроведеног од стране Института за јавно здравље Србије, преко 40 посто старијег становништва у нашој земљи своје здравствено стање оцењује као лоше или врло лоше. Три четвртине старијег становништва изјавило је да има неку дуготрајну болест или здравствени проблем. Озбиљне тешкоће у обављању свакодневних кућних активности има преко једна трећина њих, док преко једне десетине има проблема у обављању активности личне неге. Уз то, са старењем се повећава ризик од физичке и сензорне инвалидности, попут оштећења слуха и вида, као и од поремећаја менталног здравља. Подаци последњег пописа становништва у Републици Србији показују да старији од 65 година чине преко једне четвртине укупног становништва и преко 60 посто популације особа са инвалидитетом.

Деменција, чија се могућност наступања повећава са продужењем људског века, глобално представља све већи социјални, здравствени и економски изазов. Дементне особе нејчешће су у потпуности зависне од туђе неге. Према проценама међународне организације „Алцхајмер дизиз интернешенал” (Alzheimer Disease International) из 2015. године, свака девета особа у свету старија од 65 година има дијагностиковану Алцхајмерову болест, док је у узрасту од преко 85 година има свака четврта. Удружење грађана „Алцхајмер” процењује да је од ове болести у Србији оболело 13 посто укупне популације особа старијих од 65 година. Упркос томе, у нашој земљи и даље не постоји регистар оболелих од ове болести, док тек четири посто особа код којих је она дијагностификована прима адекватну терапију.

Напослетку, процене УНФПА указују на то да ће старење становништва бити најистакнутији демографски тренд у 21. веку. Све земље света мораће стога свој стратешки приступ прописима, економији, социјалној и политици уопште да размотре са становишта бриге о старијим особама, укључујући и то како им обезбедити квалитетну негу, сигуран приход и приступ добрима, флексибилније запошљавање у старијем добу и њихово веће укључивање у све сфере друштвеног живота. На потребу да се више пажње посвети остваривању права ове нарочито рањиве друштвене групе већ годинама уназад указује и искуство Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у раду по притужбама грађана, као и редовне посете институције установама социјалне заштите које пружају услуге старијим особама. Највећи изазов и даље остаје питање како ове, једнако као и услуге система здравствене заштите намењене старијим особама, учинити доступнијим и квалитетнијим на рентабилан, ефикасан и одржив начин. Притом је питању старијих особа потребно приступити са аспекта људских права, имајући у виду да је ова популација, супротно увреженом мишљењу, врло шаролика и да због свог животног искуства и знања представља значајан потенцијал друштвеног развоја.

Миграције као безбедносни изазови дуж западно-балканске руте биле су тема тродневне међународне научна конференције која је јуче завршена на Палићу. Намера њених организатора - београдског Института за међународну политику и привреду, фондације Ханс Зајдел (Hanns Seidel Stiftung) и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, била је да њени учесници са научног, правног и безбедносног аспекта размотре изазове са којима је мигрантска криза суочила надлежне државне органе, али институције за заштиту њудксих права, медије и академску заједницу у земљама региона.

Конференција је окупила неколико десетина представника заинтересоване јавности. Више од тридесет излагача на конференцији било је из високошколских установа, института, институција за заштиту људских права, међународних организација, органа надлежних за поступање према избеглицама и мигрантима и медија из Бугарске, Македоније, Републике Српске, Румуније, Русије Мађарске и Србије. Уз организаторе, свој допринос конференцији дали су и представник Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања у Влади Републике Србије, Комесаријата за избеглице Републике Србије, као и представници правосудних органа са искуством у поступању према мигрантима, избеглицама и тражиоцима азила у Републици Србији. Своје радове на тему миграција и безбедности на конференцији су представили учесници из Руске академије наука из Москве, Правног факултета Универзитета у Темишвару, Југозападног универзитета „Неофит Рилски” из Бугарске, Универзитета „Свети Климент Охридски” из Македоније, Универзитета у Печују у Мађарској, београдског Филолошког, Факултета политичких наука и Факултета безбедности, Војне академије, Криминалистико-полицијске и Академије економских наука, Института за криминолошка и социолошка истраживања и Института за евроспке студије, Високе пословне школе, РТВ Војводине, као и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.

Теме конференције биле су узроци миграција, правни изазови мигрантске кризе и њихова решења, социо-економске последице мигрантске кризе, безбедност и људска права у контексту миграција, статусна питања и безбедност миграната, медијско извештавање о мигрантској кризи, као и реаговања на њу. На крају конференције формулисани су закључци и препоруке које би надлежним органима, али и другим интересним групама (академској заједници, организацијама цивилног друштва и медијима) требало да послуже као смернице за бављење питањима миграција, избеглиштва и азила.

Препоруке владама земаља у региону, донаторима и међународној заједници усмерене су превасходно на унапређење процеса сарадње у региону Западног Балкана. Осим интензивирања дијалога и сарадње са суседним и другим земљама Балкана које су погођене мигрантском кризом, поштујући Устав и законе Републике Србије, а у циљу ефикаснијег одговора на мигрантску кризу, Србија би у склопу својих односа са Европском унијом требало и са њом да оствари корисну сарадњу на пољу усаглашавања активности и мера за решавање мигрантске кризе. Надаље, земље дуж балканске руте требало би да мигрантима ефикаснији приступ поступку тражења азила и пуно поштовање начела о забрани протеривања или присиљавања на боравак.

Због трајности и обима мигрантске кризе, те сада већ трајнијег задржавање лица која као избеглице, или ирегуларни мигранти бораве на територији Републике Србије, као и због растућег економског оптерећивања државног буџета и буџета локалних самоуправа, превенције нарушавања јавног реда и мира, те обезбеђивања правне и друге законима загарантоване помоћи држављанима Републике Србије, избеглицама и ирегуларним мигрантима, потребно јеанализирати постојећи правни оквир законодавства Републике Србије како би се размотрило да ли је потребно променити или допунити постојећа или усвојити нова законска решења, и друге правне норме.

Средњорочне препоруке раније поменутим актерима су да је потребно посветити више пажње превенцији секундарних кретања миграната, ускладити граничне прописе, проверити статусе тзв. сигурних трећих земља, омогућити простор, форуме и платформе за укључивање заинтересованих актера у ове процесе.

Дугорочно гледано, упутно би било вратити се пракси интегрисаног управљања границом. Мигранте и избеглице потребно је посматрати као особе које могу допринети локалној економији, а не искључиво као социјални терет. Ове особе потребно је консултовати, у мери у којој је то могуће и изводљиво и у координацији са органима јединица локалне самоуправе, у вези са њиховом интеграцијом у одређену средину. Сви актери требало би да уложе максималне напоре у настојања да мигрантска криза у региону не постане камен спотицања у светлу процеса приступања Европској унији.

Ове препоруке потребно је размотрити имајући у виду и потребе и очекивања грађана земаља дуж мигрантске руте, као и праведну и правичну потребу указивања хуманитарне и друге помоћи мигрантима, у сразмери са могућностима.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман је крајем 2016. године у области заштите права националних мањина спровео истраживање о примени афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине у периоду од 2006. до 2016. године.

Истоимени извештај о истраживању, објављен данас, уочи 8. априла, Светског дана Рома, бави се проценом ефикасности афирмативних мера на основу повратне информације о њиховој примени добијене из укупно 43 јединице локалне самоуправе у Војводини. Истраживањем је обухваћено и 14 координатора за ромска питања из јединица локалне самоуправе у којима припадници ромске заједнице живе у значајнијем броју. Уз 36 педагошких асистената из основних школа са највећим бројем ромских ученика из укупно 24 насељена места, односно 18 војвођанских градова и општина, информације и подаци о ученицима ромске националности из Војводине који су обухваћени афирмативним мерама прикупљени су и од Канцеларије за инклузију Рома Покрајинске владе.

Закључци истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” су да афирмативне мере, примењене од стране војвођанских јединица локалне самоуправе, доприносе већој заступљености ромске деце у систему образовања. Примена ових мера успорила је, у извесној мери, и осипање ромске деце из система образовања, допринела је већој видљивости Рома у локалној заједници, а индиректно и повећању свести припадника већинске заједнице о потреби да се унапреди њихов положај, као ипромовисању вредности уважавања различитости и инклузије. Међутим, њихова примена ипак није допринела повећању свести о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у систему образовања. О примени афирмативних мера не води се одговарајућа евиденција, а што онемогућава квалитетну (правовремену, ефикасну и сврсисходну) процену њиховихефеката. Координатори за ромска питања и педагошки асистенти, који примену афирмативних мера оцењују као ефикасну, имају пресудну улогу у њиховој примени. Упркос томе, радноправни положај већине ових координатора и педагошких асистената, као окоснице спровођења афирмативних мера, и даље је неадекватно регулисан.

Неке од препорука Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана су да је потребно наставити са применом афирмативних мера, односно осмислити активности које се надовезују на њих, а које ће допринети повећању броја деце уписане у предшколски програм и основну школу, обезбедити наставак њиховог школовања у петом разреду основне школе и њено завршавање, као и упис у средњу школу и њено завршавање. Са применом афирмативних мера потребно је наставити и због тога што оне доприносе промовисању вредности уважавања различитости и инклузије у оквиру система образовања.

Потребно је наставити и са активностима усвајања, односно спровођења активности локалних акционих плановау оквиру којих ће ромска заједница бити видљива и који ће унапређењу њеног положаја, укључујући и област образовања, приступити на афирмативан и недискриминаторан начин.

Јединствени систем вођења евиденције о примени афирмативних мера у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине, односно Републике Србије омогућио би квалитетну процену њихових ефеката. Одговарајућа евиденција омогућила би и дугорочно праћење ромске деце у систему образовања, од њиховог уписа у предшколску установу, до завршетка школовања на универзитетском нивоу.

Педагошким асистентима и координаторима за ромска питања потребно је обезбедити континуирану подршку у виду могућности за стручно усавршавање и размену искустава, приступ ресурсима потребним за обављање њиховог посла и остваривање права по основу радног односа под истим условима као осталим запосленима у образовним установама, односно јединицама локалне самоуправе.

Напослетку, потребно је преиспитати, односно сагледати примену афирмативних мера и спровођења активности које произлазе из њих са аспекта повећања степена свести припадника већинске заједнице, али и самих Рома, о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у образовном систему, као и са становишта суштинске приступачности овог система деци из ромске заједнице.

Будући да се из истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” стиче утисак да се о дискриминацији ромских ученика нерадо говори, потребно је истражити шта сами ромски ученици, њихови родитељи, вршњаци из већинске заједнице и наставници мисле о положају ромских ученика у систему образовања. На основу добијених резултата потребно је осмислити нове едукативне и информативне активности усмерене ка промовисању вредности уважавања различитости и инклузије у образовању, недискриминације, као и ка смањивању социјалне искључености, односно друштвене маргинализације ученика обухваћених афирмативним мерама.

Текст истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” доступан је на веб-страници Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.