Покрајински заштитник грађана-омбудсман је са забринутошћу примио вест да су у ноћи између суботе и недеље претучена два младића албанске националности у Новом Саду. Аутономна покрајина Војводина треба и даље да служи као пример добрих међунационалних односа и толерантног односа међу њеним становништвом, те Покрајински заштитник грађана-омбудсман најоштрије осуђује све облике насиља, а нарочито инциденте који су усмерени ка припадницима друге националности и подржава надлежне органе у њиховом раду на откривању починилаца.

Већ 46 година заредом у свету се, сваког петог јуна, обележава Светски дан заштите животне средине. Иако спада у трећу генерацију људских права, право на здраву животну средину нераскидиво је повезано са фундаменталним правима из прве генерације људских права, пре свега са правом на живот.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да сваки појединац има право на здраву животну средину, али и обавезу да се о њој брине и унапређује је.

У жељи да подстакну промену свести, а преко ње и промену односа према животној средини, разне владине и невладине организације сваког петог јуна организују бројне активности, којима пропагирају одговорнији однос према животном окружењу.

Одговоран однос према животној средини је посебно важан за нас у Србији, јер се тиче, како нашег приступања Европској унији, тако и квалитетног и безбедног живота, у еколошки сигурном окружењу.

У потпуности свестан значаја здраве животне средине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на покрајинске органе, предузећа, невладине организације и појединце да, у границама својих могућности, доприносе њезином очувању. На то их, по дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, упућују њихови витални интереси.

Основна људска права нераскидиво су повезана са очувањем животне средине, и то не само када је здравље људи у питање, него када је реч и о безбедним условима рада, окупљања и научног стварања, итд.

На крају, човек је и део природе, па се према њој мора опходити с истом оном обзирношћу са којом се опходи према себи, а то, на жалост, често није случај.

Уочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу на то да су деца у нашем друштву изложена насиљу у превеликој мери и да укаже на потребу за континуираном и системском приступу решавања проблема насиља према деци.

Више од 60 одсто укупног броја поступака које Покрајински заштитник грађана – омбудсман води у области заштите права детета у вези је с појавом насиља. Реч је о појави која је заступљена у свим контекстима почев од породице, школе, различитих институција и установа, све до шире заједнице и дигиталног простора. Пракса у поступању Покрајинског омбудсмана потврђује да се насиље према деци прелива из једног контекста у други и да нема адекватне заштите детета од насиља без интерсекторског повезивања и јачања међуинситиуционалне сарадње у одговору на насиље. Ставови, вредности и културни обрасци које карактерише толеранција према физичком кажњавању деце и насилним методама васпитања, предрасуде и стереотипи према деци из осетљивих група становништва, деци с инвалидитетом, припадницима ромске националности, другачије сексуалне оријентације, мигрантима, уткани су у све структуре друштва што повећава ризике од насиља према појединим групама деце и штети свој деци.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на алармантне податке који произлазе из истраживања о поступању институција у спречавању и заштити од насиља у породици, које спроводи континуирано десет година, а који указују на то да су деца као жртве породичног насиља невидљива за систем. Деца чине 15 одсто жртава породичног насиља по евиденцијама центара за социјални рад, девет одсто жртава према подацима судова по Породичном закону, шест одсто жртава према полицијским евиденцијама, пет одсто у евиденцијама тужилаштава и четири одсто према евиденцијама судова у кривичном поступку. Уједно, деца су и једина старосна група код које су оба пола подједнако изложена ризику од насиља у породици.

Законски оквир у области спречавања и заштите деце од насиља могуће је и потребно даље унапређивати, а пракса Покрајинског заштитника грађана показује да је примена постојећег оквира далеко од довољне и адекватне. Уз унапређивање поступања институција у примени конкретних мера и активности у заштити деце под ризиком и изложене насиљу, њихове међусобне сарадње и координације, потребно је повезивати и умрежавати различите политике и стратегије у различитим областима – социјална политика, здравље, образовање, запошљавање. Напослетку, важно је да као друштво успоставимо односе засноване на узајамним поштовању и равноправном људском достојанству између деце и одраслих.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. Сврха обележавања овог дана је да се јавности укаже на патњу деце широм света узроковану њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава. Сходно томе, Покрајински заштитник грађана наставио је и ове године да обилази прихватне центре за избеглице и мигранте у АП Војводини, као и школе које похађају деца мигранти, како би стекао увид у остваривање њихових права, процеса њиховог укључивања у систем образовања и васпитања и остваривање психосоцијалне, здравствене и других видова подршке.

Влада Србије је прошле године 18. мај прогласила за Дан сећања на убијене жене, жртве насиља.

Годину дана након тога, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштава да је у Србији од почетка године убијено 18 жена.

Ако имамо у виду да је прошле године у породично-партнерским односима страдало 29 жена, овогодишња бројка делује застрашујуће. Она говори да је живот жена постао веома јефтин. Његову вредност не обара само насиље партнера и виолентог члана породице, него и неефикасност државних органа да, правовременом реакцијом, спрече најгори исход.

Изгледа да се полако навикавамо на то да је насиље над женама саставни део опоре свакодневице и да је оно у животима жена, судећи према истраживањима, капиларно присутно. Оно, на тренутак, у случају спектакуларног убиства постане предмет јавне пажње, да би после неколико дана било потиснуто, а пажња јавности преусмерена на друга, мање узнемиравајућа збивања.

Број убијених жена шаље друштву поруку да није довољно само препознати насилника. Друштво и његове институције морају бити корак испред њега, јер од тог корака зависи судбина жена које трпе насиље. Заостајемо за људски живот, а то као појединци, друштво и заједница не смемо себи дозволити.