Обележавање Међународног дана породице одражава јасан став свих чланица Уједињених нација према питању различитих облика породица, а у оквиру тога равноправности полова и права жена на равноправну могућност запошљавања и подједнаку поделу послова у родитељству. То подразумева једнака права жена и мушкараца у породици, одговорно родитељство оба партнера, заједничко доношење одлука у оквиру економског партнерства, поделу послова унутар домаћинства, заједничко доношење породичних одлука, као и поштовање одлуке оба партнера о потомству. Овај дан је прилика и да се анализирају промене које су настале у породици, али и за подизање свести јавности о различитим питањима у вези са породицом, укључујући и насиље у њој, као најраширенији вид кршења људских права, а првенствено права на слободу, физички интегритет и право на живот.
Одлуком Савета Европе, донесеној у Милану 1985. године, 9. мај се обележава као Дан Европе. То је дан у коме се грађанима низом манифестација настоје приближити идеја и вредности Европе. 9 мај је, међутим, и Дан победе над фашизмом. Док Дан победе треба да нас опомене на ужас фашизма, Дан Европе треба да нас подсети да је антифашизам саставни део идентитета модерне Европе.
Подсећајући на симболичку важност 9. маја, Покрајински омбудсман жели да упозори јавност да у условима кризе, заоштрене борбе за оскудна друштвена добра, све већег јаза између богатих и сиромашних, несигурности и осећаја бесперспективности привлачност Европе почиње да бледи.
Свестан да криза смањује социјалну осетљивост на проблеме и патњу других људи, Покрајински омбудсман изражава своје чврсто уверење да огромна већина грађана Војводине у миру, једнакости, слободи, правди, људским правима, владавини права и демократији види оквир који им омогућује да, на што потпунији начин, задовоље потребе, остваре интересе, очувају и унапреде свој идентитет.
Поводом 8. априла, Светског дана Рома, Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, приликом гостовања на јутарњем програму РТВ је изјавила да су уочљиви помаци у побољшању положаја Рома, али да и даље постоји низ проблема са којима се суочавају припадници ове мањине. Иако је усвојена Стратегија за унапређење положаја Рома и пратећи акциони планови за њено спровођење, проблеми у образовању, у области становања, запошљававања и здравствене заштите, чине и даље положај ове мањине веома тешким. У Декади Рома нагласак је стављен на поменуте четири области, јер је процењено да су од посебне важности како би се разбио зачарани круг сиромаштва у коме се крећу припадници ромске заједнице.
Постизање родне равноправности и стварање једнаких могућности за жене и мушкараце од суштинског је значаја за развој демократије и сваког друштва, па се борба за људска права жена сматра борбом за добробит целог друштва.
Упркос значајном напретку у области равноправности полова и женских људских права, од усвајања међународних докумената на глобалном нивоу, до државних, регионалних и локалних прописа, стратешких оквира и планова активности, као и активности организација цивилног друштва и женских група у локалним заједницама широм света, економска неравноправност жена се и у 21. веку још налази у самом корену свих других облика кршења права жена по основу њиховог пола, брачног и породичног статуса и материнства.
Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима. Данас се широм света говори око 6.000 језика. Статистика говори да се у просеку сваке две недеље угаси по један језик, а процењује се да ће до краја 21. века више од половине ових језика одумрети.
Националне заједнице у Србији уживају културну аутономију која подразумева и остваривање низа права у вези са употребом матерњег језика: право на службену употребу језика и писма, право на образовање и информисање на матерњем језику, као и читав низ других права у области културе значајних за очување и неговање њихове традиције и идентитета.
Будући да је Војводина један од етнички најшароликијих региона у нашој земљи и Европи, нарочита пажња поклања се остваривању ових права. У раду покрајинских органа у службеној употреби је шест језика, док Јавни радиодифузни сервис Радио-телевизија Војводине емитује програм на девет језика. Језици који се говоре на територији Војводине негују се у настави од најранијих узраста, као и путем активности бројних културних удружења, док је у чак 39 од укупно 45 јединица локалне самоуправе у Покрајини уз српски језик и ћириличко писмо у службеној употреби један или више језика национаналних заједница које живе у Војводини.
