Десетог децембра 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима. Данас, 66. година након усвајања, поједини чланови ове декларације делују као утопија.

Таквом, утопијском карактеру декларације доприносе бројни и нерешени проблеми, који, попут незапослености, корупције или дискриминације слабе поверење у институције, генеришу сиромаштво и неједнакост, доводе у питање правичностсоцијалних аранжамана, узрокују тензије, погодују насиљу, цементирају родне поделе и отежавају остваривање, пре свега, социо-економских права.

Последице ових проблема  највише осећају они најрањивији – деца, жене, стари и, у случају незапослености, млађи од 30 и старији од 50 година.

Поштовање права особа са инвалидитетом је од суштинског значаја за побољшање њиховог положаја у друштву. Особе са инвалидитетом су посебно осетљива група и суочава се са многобројним проблемима у свакодневном животу, које се огледају у физичким и социјалним препрекама, као што су предрасуде у ставовима према инвалидности. Предрасуде и стереотипи према особама са инвалидитетом доводе до дискриминације, којом су нарочито погођене жене са инвалидитетом, двоструко маргинализоване због свог родног идентитета.

Главни проблеми особа са инвалидитетом јесу неодговарајући услови живота, висока стопа незапослености, сиромаштво, социјална невидљивост и изолација, неприступачност, како органа државне управе, тако и културних, здравствених и институција социјалне заштите, јавног превоза, информација и информационих технологијама.

Насиље над женама и девојчицама представља најчешћи облик кршења људских права, на шта упозоравају подаци о томе да је свака трећа жена у свету, али и у нашој земљи пребијена, присиљена на сексуални однос, или је доживела неки вид злостављања, а насилник је најчешће мушкарац из блиског окружења. Полиција прими више од 20 хиљада пријава, а центри за социјални рад региструју више од 9 хиљада жртава насиља у породици. Према непотпуним подацима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, у Војводини је током прошле године полиција интервенисала у више од четири  хиљаде случајева насиља у породици у којима су најчешће жртве биле жене, а починиоци њихови садашњи или бивши партнери. Нажалост, и ове године у породичном насиљу убијено је више десетина жена.

Радимо заједно за мушкарце и дечаке – мото је овогодишњег обележавања Међународног дана мушкараца

Међународни дан мушкараца – 19. новембар прилика је да се укаже на проблем здравља мушкараца и дечака, унапређење родних односа и промовисање равноправности и упути позив мушкарцима да се укључе у промовисање родне равноправности, јер без партнерског приступа изградњи света једнаких могућности жене не могу достићи равноправност.

Тим поводом Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на потребу промовисања и доношења програма у чијем средишту ће бити превентивне здравствене активности за очување здравља мушкараца, као и репродуктивног здравља и жена и мушкараца. Успостављање партнерства мушкараца и жена неопходно је како би се унапредило здравље свих. Мушкарци и жене, као доносиоци одлука, могу у знатној мери да поправе тренутну слику, тако што ће приликом планирања здравственог буџета предвидети већа средства и више позитивних мера у свим областима од значаја за здравље жена и мушкараца, бољом превентивном заштитом у виду систематских прегледа, бољим условима и методама лечења.

Овогодишњи Светски дан детета, 20. новембар, обележава се у светлу 25 година од усвајања Конвенције о правима детета. Конвенција је тада представљала новину у међународном праву јер је била први међународни документ који се посебно бавио децом.

Конвенцију о правима детета је до данас ратификовало око 200 држава чланица УН, међу којима је и Република Србија, која је ратификовала и два Опциона протокола уз ову Конвенцију. У априлу ове године ступио је на снагу и трећи - Опциони Протокол на Конвенцију о правима детета о комуникационом поступку из 2012. године. Наведеним протоколом први пут се пружа могућност да дете само затражи заштиту својих права пред међународним, неутралним ауторитетом, а не искључиво пред домаћим судом или другим надлежним државним органом.