Одлуком Генералне скупштине Уједињених нација из 1993. године, трећи мај је проглашен Светским даном слободе медија.
Као институција задужена да штити људска права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је заинтересован да се границе слободе медија у друштву шире и да се новинарима, увек када су изложени притисцима, пружи ефикасна заштита.
Штитећи новинаре, штити се и право грађана на правовремено, поуздано и објективно информисање. Без таквог информисања грађани лако постају жртве манипулације, а власт, лишена критике, клизи у ауторитаризам.
Подсећајући да је право на слободно информисање право грађана, а обавеза медија, Покрајински заштитник грађана захтева од владе да створи услове како би новинари и медији своје обавезе према грађанима испуњавали слободно и без страха.
У супротном, разне врсте притисака и забрињавајуће присуство цензуре и аутоцензуре – према подацима из УНС-овог истраживања 48 посто испитаних новинара верује да њихове колеге прибегавају аутоцензури повремено, а 29 посто у великој мери – у потпуности ће обесмислити функцију медија, а критички говор о проблемима друштва ће бити замењен неумереним похвалама власти.
„Велика понуда јефтине радне снаге на тржишту рада омогућује послодавцима да, игноришући законске обавезе, крше права запослених. С друге стране, инспекције игноришу пријаве грађана и избегавају да спроводе контроле,” стоји у уводу Извештаја Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2014. годину.
Готово десет одсто притужби грађанки и грађана овој институцији током 2014. године односило се на кршење, односно немогућност остваривања права по основу радног односа. У области равноправности полова удео оваквих притужби је преко једне петине, односно 22,22 одсто, а са притужбама на мобинг овај проценат прелази једну четвртину притужби у овој области. Уз одређене старосне групе становништва, нарочито младе и особе којима је остало још неколико година до стицања услова за пензију, труднице и породиље спадају међу оне којима се најчешће крше права по основу радног односа.
Због економске кризе и велике понуде радне снаге, велики број грађана пристаје на неповољне услове запошљавања и рада. Притужбе грађана се најчешће односе на то да послодавци приликом запошљавања постављају услове који нису у складу са прописима, а на које грађани пристају како би обезбедили макар егзистенцијални минимум. Ступање у радни однос често се одвија без претходног увида у уговор о раду. Неретко се дешава да тек по ступању у радни однос запослени схвате да су им додељени послови и задаци о којима приликом иницијалних договора са послодавцем није било речи.Поједини послодавци неблаговремено, делимично или уопште не исплаћују зараду запосленима, а чести су случајеви необрачунавања и неуплаћивања доприноса.Запослени су често онемогућенида остваре и друга законом гарантована права, као што је право на дневни одмор, годишњи одмор или одсуство са рада због болести. Прековремени и рад у нерадне дане код великог броја приватних послодаваца не исплаћује се у увећаном износу у складу са законом. Заплашени изгледима да им неће бити исплаћен ни минимум остварене зараде, запослени се често не обазиру ни на физичке и материјалне услове под којима раде, што се касније све више одражава на њихов учинак, мотивацију за рад, па и здравствено стање.
Тек веома ретки се одлучују на то да своја права заштите и несавесне, неодговорне послодавце пријаве надлежнима. Чак и они који поднесу пријаву, најчешће нису задовољни одговором инспекције. Они који се до сада нису никоме обраћали, своју неодлучност правдају стањем на тржишту рада, готово уједнакој мери као и неповерењем према органима управе. Покрајински заштитник грађана - омбудсман дели мишљење подносилаца притужби на рад инспекција, да овакво стање погодује искључиво бахатим послодавцима. Уколико се нешто у раду инспекција убрзо не промени, биће све мање савеснихпослодаваца који поштују права запослених, док ће број оних који раде противно прописима, једнако као и учесталост и степен кршења права запослених, наставити да се повећава.
Упркос обавезама које је Република Србија преузела по основу ратификованих међународних докумената у области људских и мањинских права, као и у оквиру Декаде Рома, положај координатора за ромска питања при локалним самоуправама у АП Војводини и даље је незавидан.
Кординатори за ромска питања често су једина веза између локалне ромске заједнице и државних органа, институција и служби. Разговори са координаторима за ромска питања у АП Војводини показали су да већина њих тај посао већ више година обавља на основу уговора о раду на одређено време или уговора о делу, а што је противно прописима. Значајан број њих ни после вишегодишњег радног или волонтерског ангажовања није стално запослен у локалној самоуправи.
Припадници и припаднице ромске заједнице се координаторима за ромска питања најчешће обраћају за помоћ приликом прибављања личних исправа и остваривања и заштите права у области социјалне и здравствене заштите, образовања, запошљавања и становања. Ова чињеница довољно говори о степену информисаности, знања, искуства, стручне оспособљености и одговорности коју ово радно место намеће. Упркос томе, чак и координатори за ромска питања који су у радном односу на неодређено време најчешће нису у прилици да се у довољној мери и уз помоћ компетентних, стручних особа континуирано едукују у областима релевантним за њихов рад.
Већина локалних самоуправа није донела стратешке документе, акционе планове и друга акта у областима које су релевантне за унапређење положаја Рома и Ромкиња. Као пример истичу се планови детаљне регулације који на територији локалних самоуправа представљају најзначајнији урбанистички документ у области унапређења становања и основу за дугорочно планирање. Чак и тамо где су донети, они најчешће не обухватају неформална насеља или делове насељених места у којима живе Роми и Ромкиње. У неколико локалних самоуправа оцењено је да су због неорганизованости и непрепознавања положаја Рома и Ромкиња, као питања које се тиче целе локалне заједнице, од стране локалне самоуправе пропуштене прилике за укључивање у веће и дугорочније пројекте, нарочито у области инфраструктуре и становања.
Разговори са координаторима за ромска питања у локалним самоуправама у АП Војводини вођени су у оквиру истоименог пројекта институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина. По окончању овог пројекта, о његовим резултатима биће објављен извештај са препорукама надлежним органима за унапређење положаја координатора за ромска питања у локалним самоуправама.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, предала је данас годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за 2014. годину Иштвану Пастору, председнику Скупштине АП Војводине.
Према Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману, Покрајински омбудсман, најкасније до 31. марта, подноси Скупштини редован годишњи извештај у коме се наводе подаци о активностима у претходној години, подаци о уоченим недостацима у раду органа управе, даје општа оцена рада органа управе са становишта примене прописа, као и предлози за побољшање положаја грађана у односу на органе управе. Извештај садржи и посебне делове за области права националних мањина, права детета и права по основу равноправности полова.
Извештај, такође, садржи и податке о броју и структури притужби, уочене пропусте и препоруке за њихово отклањање, као и критике и похвале појединим органима управе и функционерима.
На захтев омбудсмана, Скупштина АП Војводине ће на једној од идућих седница расправљати о извештају.
Извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2014. годину можете преузети овде.
Оснаживање жена је оснаживање човечанства – учините га видљивим слоган је Уједињених нација под којим ове године обележава 8. март - Међународни дан жена и поручује да је могућ свет у коме свака жена и девојчица може да бира – да учествује у политици, добије образовање, има приходе и живи у друштву без насиља и дискриминације. Тим поводом генерални секретар ове међународне организације Бан Ки Мун нагласио је да равноправност полова и оснаживање жена морају бити приоритет развоја после 2015. године да би свет био истински преображен. Свет никада неће остварити 100 одсто својих циљева уколико половина становништва не може да оствари свој пун потенцијал.
Због тога је важно нагласити овом приликом да се, упркос значајном напретку, економска неравноправност жена још налази у самом корену свих других облика кршења права жена на основу пола, њиховог брачног и породичног статуса и материнства.
Економски положај огромног броја жена је лош, а дуготрајна економска криза додатно је повећала њихову економску неравноправност. Незапосленост жена већа је него незапосленост мушкараца. Жене имају слабију контролу над власништвом и ресурсима друштва и чешће су заступљене у неформалним видовима запошљавања са нижим зарадама, а више времена троше на неплаћеним пословима. Дискриминација је нарочито изражена према трудницама и породиљама, које се теже запошљавају и лакше остају без посла. Уочено је да послодавци не поштују обавезе да пријављују запослене на осигурање и не уплаћују доприносе. Запослене жене често су изложене вређању, па и претњама и уценама на радном месту. Превише девојака и жена су мета насиља у породици и других облика насиља које оптерећују не само појединке, него оштећују читаво друштво. На све ове појаве институција Покрајинског омбудсмана указује годинама и тражи од надлежних органа да предузимају одговарајуће мере за заштиту жена, позива на поштовање прописа и Закона о равноправности полова.
