Пре 20 година, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила је 16. новембар Међународним даном толеранције.
Поводом 9. новембра, Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма, Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на потребу да се о неправди, повредама људског достојанства, дискриминацији, насиљу и кршењу људских права говори јавно и са јасном осудом.
Забрињавајуће је да се данас, више од 70 година након Кристалне ноћи, у којој су нацистичке власти организовале прогон Јевреја као увод у холокауст, нацистичке идеје обнављају и бивају прихваћене. Нарочито забрињава то што се и млади, услед дугогодишње политичке и економске кризе, опредељују за ове идеје трагајући за својим идентитетом.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да се отпорност на идеје нацизма и фашизма изграђује путем промовисања темељних друштвених вредности. Доследна примена закона, ефикасна и правовремена реакција државних органа, као и образовање које промовише вредности засноване на људским правима, представљају окосницу настојања да се изграде капацитети друштва које би, уместо да је тек ненаклоњено нацизму и фашизму, јасно и недвосвмислено осуђивало сваку појаву која указује на ове идеје.
На слободу изражавања унутар мањинских заједница утиче неколико фактора – бројност, стручна оспособљеност новинара, утицај медија из матичне државе, као и одсуство контролних механизама и санкција – изјавила је Ева Вукашиновић, заменица за заштиту права националних мањина у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману. Она је учествујући на округлом столу, који је Независно друштво новинара Војводине данас организовало у Медија центру Војводине, изјавила да поновно увођење телевизијске претплате неће негативно утицати на слободу изражавања припадника мањинских заједница. Негативне учинке треба, по њеном мишљењу, очекивати у приватизацији медија и пројектном финансирању, које је недовољно да покрије све трошкове функционисања медија. Једнак приступ правди једно је од основних људских права и од суштинског је значаја за остваривање права грађана и грађанки пред судом, органима управе, организацијама и установама које врше јавна овлашћења. Неповољан социјални статус појединки и појединаца може да утиче на остваривање овог права. Због тога је важно да у свакој држави, а нарочито у онима које су се ратификовањем међународних докумената обавезале да ће гарантовати остваривање, заштиту и унапређење људских права, постоји функционалан систем бесплатне правне помоћи. Такав систем појединцима, који иначе у поступцима пред судовима и другим органима не би могли да заштите или остваре своја права или на закону засноване интересе, односно да остваре право на једнак приступ правди и правично суђење, омогућује остваривање једног од права које је у Републици Србији зајемчено Уставом и садржано у још најмање четири међународна документа, као и у седам закона, једној републичкој стратегији и једној покрајинској одлуци.
Успостављање система бесплатне правне помоћи једна је од обавеза и у процесу придруживања Европској унији, нарочито у оквиру преговарачких поглавља 23 и 24, а која се односе на правосуђе и основна права, правду, слободу и безбедност. Посебна тема у оквиру подручја основних права биће приступ правди путем бесплатне правне помоћи.
Рад институције Покрајинског заштитника грађана -омбудсманавећ годинама сведочи о све израженијој потреби грађана за функционисањем служби правне помоћи у општинским и градским управама. Са повећањем њихове свести о сопственим правима, али и са све већим сиромашењем становништва, правни савети, писање поднесака или заступање, како пред судовима тако пред органима управе, потребно је све ширем кругу грађана. Међутим, истраживања институције, спроведена у три наврата, показала су да о доступности и пружању услуга правне помоћи у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС) у АП Војводини не постоје поуздани и јасни подаци, нити макар приближно уједначена пракса.
Пружање правне помоћи организовано је у 28 (62 одсто) ЈЛС у Војводини. Ову помоћ најчешће пружају посебне службе правне помоћи у ЈЛС или лице запослено у ЈЛС које у оквиру једне од организационих јединица искључиво пружа правну помоћ грађанима, односно лице коме, уз остале дужности, у опис посла спада и пружање правне помоћи. Правну помоћ по основу уговора са ЈЛС пружају и чланови Адвокатске коморе, а у неким ЈЛС и општински јавни правобранилац или сви запослени правници у ЈЛС, а по основу решења, односно овлашћења начелника општинске управе. Упркос томе, највише забрињава податак да у више од трећине ЈЛС у Војводини (њих 17) пружање правне помоћи није организовано, те се она грађанима уопште не пружа.
Право на бесплатну правну помоћ по правилу имају припадници социјално угрожених и маргинализованих друштвених група, међу које, између осталих, спадају лица без прихода и имовине, примаоци социјалне новчане помоћи, становници ромских неформалних насеља, незапослена лица на евиденцији Националне службе за запошљавање, примаоци минималне зараде, као и лица која испуњавају услове за ослобађање од плаћања трошкова поступка. Институција Покрајинског заштитника грађана -омбудсмана посебно значајним сматра то што нови Нацрт Закона о бесплатној правној помоћи предвиђа и то да право на ову врсту помоћи у одређеним поступцима, имају и деца, ментално недовољно развијена или душевно оболела лица, као и лица која остварују правну заштиту од породичног насиља, тортуре или трговине људима. Изузетно је важно да овај Закон буде што пре усвојен и с обзиром на ситуацију са избеглицама у Републици Србији, будући да предвиђа и то да право на бесплатну правну помоћ могу остваривати и избегла, прогнана и расељена лица, као и тражиоци азила.
Радно место координатора за ромска питања, њихова овлашћења, улога и положај није уређен законима нити подзаконским актима Републике Србије. Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је стога у области заштите права националних мањина анализирала положај координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе у АП Војводини. Циљ разговора са координаторима за ромска питања био је да се утврди на који начин је регулисано њихово радно ангажовање, каквог утицаја облик и начин њиховог радног ангажовања има на квалитет њиховог рада и рада јединица локалне самоуправе, као и на квалитет остваривања људских права припадника ромске националне мањине.
Анализа прикупљених података и информација показала је да су кординатори за ромска питања најчешће једина веза између локалне ромске заједнице и државних органа, институција и служби. Више од половине њих ни после вишегодишњег радног или волонтерског ангажовања у јединици локалне самоуправе није запослено на неодређено време по основу уговора о раду. Чак и координатори који су данас стално запослени, претходно су тај посао више година обављали по основу уговора о раду на одређено време, уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, а што је противно прописима. У међувремену, док је ова анализа привођена крају, вишегодишњи радни ангажман неколико координатора за ромска питања у АП Војводини престао је и због формалноправне неуређености, односно нерегулисаности овог питања.
Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је о резултатима ове анализе и препорукама известила све надлежне покрајинске и државне органе и инсититуције. Једна од препорука је да се допуни Закон о локалној самоуправи на тај начин да се иза члана 98 дода нови члан који би предвидео да се у свим јединицама локалне самоуправе у којима припадници Ромске националне мањине чине вишеод 5 одсто од укупног броја становника према последњем попису становништва у Републици Србији успоставља координатор за ромска питања који би пружао стручну и техничку помоћ у унапређењу положаја ромске националне мањине. У јединицама локалних самоуправа у којима припадници Ромске националне мањине чине мањеод 5 одстоод укупног броја становника успостављање координатора за ромска питања представљало би могућност, а необавезу.
У закључку анализе, који јасно указује на значај положаја координатора за ромска питања за унапређење положаја припадника ромске националне мањине у АП Војводини, констатује се да је у односу на Роме, уз бројне предрасуде и стереотипе у јавности,присутна и непосредна и посредна, системска, колективна и индивидуална дискриминација. Она се у раду појединих органа јединица локалне самоуправе, установа, јавних служби и других носилаца јавних овлашћења врши како чињењем, тако и нечињењем.
Анализа положаја координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе у АП Војводини доступна је на вебсајту Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
