Поводом 9. маја Дана Европе и Дана победе над фашизмом Покрајински омбудсман жели да подсети јавност да је антифашизам уграђен у темеље савремене Европе и да приближавање Европи не значи ништа друго до стварање слободног, праведног, демократског и просперитетног друштва.
Стварање таквог душтва у великој мери зависи од поштовања и ефикасне заштите људских и мањинских права. Као институција основана са циљем да унапређује и штити људска права, Покрајински омбудсман упозорава на раст броја предмета у области заштите права детета. У условима дугогодишње кризе, половичних реформи, константног раста броја незапослених и све дубљег јаза између богатих и сиромашних, деца, пошто су зависна од других, представљају нарочито рањиву социјалну групацију. Стога се заштити дечијих права мора посветити више пажње него до сада.
Покрајински омбудсман сматра нарочито неповољном околношћу то што приликом недавног формирања владе није формирано и посебно министарство за људска и мањинска права, јер сматра би оно допринело ефикаснијем раду органа управе, а то је један од услова да се људска и мањинска права потпуније остварују.
Поводом најновије Одлуке о Заштитнику грађана Зрењанина, којом Скупштина града Зрењанина није усвојила претходно упућене примедбе и захтеве Заштитника грађана Републике Србије, одржан је заједнички састанак Покрајинског омбудсмана, представника Удружења локалних омбудсмана Србије и Заштитника грађана на коме је усаглашено следеће:
1. Непримерено и неоправдано је да се због доношења нове Одлуке о раду скраћује мандат локалном заштитнику грађана, односно покреће поступак избора новог. Изабрани заштитник грађана треба да настави рад до краја мандата на који је изабран, сем у случају да у прописаном поступку разрешења надлежни орган нађе да постоји прописани разлог за разрешење пре истека мандата. Дужност заштитника грађана не треба да престаје због промене акта о раду тог органа и тако нешто представља нетранспарентан, индиректан, а самим тим и нелегитиман начин (могуће) смене омбудсмана.
Покрајинском омбудсману се обратио већи број трудница, мајки са децом, особа са инвалидитетом и старијих особа жалећи се да им приликом чекања у редовима на шалтерима јавних предузећа или државних установа остали грађани не уступају предност.
Поступајући по једној од притужби Покрајински омбудсман обратио се ЈП „Пошта Србије“ тражећи информацију о томе, да ли су тачни наводи подноситељке представке, да трудницама није омогућено да преко реда дођу до шалтера, те о томе да ли је у свим поштама истакнуто обавештење да поједине категорије грађана имају приоритет.
Институцији Покрајинског омбудсмана се од почетка изборне кампање обратио већи број грађана, родитеља деце указујући на злоупотребу деце и школе као васпитно-образовне установе у сврху изборне кампање, односно спровођења активности политичких странака.
Покрајински омбудсман, као што је то учинио и 2012. године, поново апелује на све актере на политичкој сцени Србије да не користе децу у сврху политичке промоције, како ван трајања, тако и за време изборне кампање. Злоупотреба деце у политичке сврхе је апсолутно непримерена и на тај начин се крше права деце, чија заштита треба да буде примарни циљ и приоритет сваког одговорног човека.
Чланице Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају данас Међународни дан матерњег језика, у циљу промовисања језичке културе и разноликости, као и вишејезичности. Будући да је Војводина један од етнички најшароликијих региона у нашој земљи и Европи, нарочита пажња поклања се остваривању ових права.
Покрајински омбудсман, међутим, жели да скрене пажњу јавности и на појаве које је на овај дан важно споменути. У току 2012. године институција Покрајинског омбудсмана спровела је истраживање под називом „Војвођански ученици о дискриминацији“ које је показало да међу ученицима, средњошколцима различите националне/етничке припадности постоји велика социјална дистанца. Та дистанца је у значајној мери условљена одсуством комуникације између ученика различите националности, која је са друге стране узрокована непознавањем језика – како српског језика као службеног, тако и језика који је доминантно присутан у одређеним локалним срединама, односно језика који су поред српског такође у службеној употреби.