Препознајући потребу за решавањем питања попут сиромаштва, искључености и незапослености, Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила 20. фебруар за Светски дан социјалне правде. Социјална правда и друштвени развој основни су предуслови за остваривање мира и безбедности како унутар, тако и између држава.

Социјално одговорна држава преузима одговорност да се брине о грађанима који нису у стању да се брину о себи, а то подразумева заштиту слабих, стварање једнаких могућности за нормалан живот различитих група становништва и поштовање закона. Социјална правда се остварује и кроз фер расподелу друштвених и материјалних добара, једнакости, солидарности, уважавања различитости, инклузивног окружења, као и борбе против сиромаштва и стварање једнаких шанси.

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2017. години стопа ризика од сиромаштва у Републици Србији била је 25,7 одсто, а том ризику највише су били изложени млађи од 18 година (30,5 одсто), као и они између 18 и 24 године (29,7 одсто). Центри за социјални рад чине основу система социјалне заштите на којој се темељи подршка најрањивијим групама становништва. Константно повећавање броја корисника центара за социјални рад и усложњавање њихових потреба захтевају да се овај веома важан сектор социјалне заштите реформише, како би се што потпуније задовољиле потребе његових корисника.

Подсећајући на Међународни дан социјалне правде, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да скрене пажњу, како јавности, тако и доносилаца политичких одлука, на чињеницу да остваривање права на достојанствен рад и живот, на приступ социјалном благостању и правди, представљају темељне вредности добро уређеног друштва.

Штитећи људска права, Покрајински заштитник грађана даје свој скроман допринос остварењу друштва у коме ће сваки појединац, неовисно о својој културној припадности, националности, полу, вероисповести, политичким опредељењима, имовном стању или доби, имати једнак и делотворан приступ правди.

На данашњи дан, пре 70 година Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима. Две године након усвајања Декларације, Уједињене нације су 10. децембар прогласиле Међународним даном људских права.

Универзална декларација се понекад оцењује као најзначајнији икада донет документ у области људских права. Мора се, међутим, имати у виду да је овај документ донет у веку који ће, између осталог, остати запамћен по бруталном гажењу људских права.

Обележавање Међународног дана људских права двоструко је, по мишљењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, важно: најпре, зато да би се нагласила важност људских права, а затим и да би се проблеми у њиховом уживању учинили јавним, а надлежне институције подстакле на њихово ефикасно решавање.

Чињеницу да је ове године у породичном насиљу убијено 30 жена, Покрајински заштитник грађана сматра веома драматичном. Право на живот је фундаментално људско право и оно мора бити на ефикасан начин заштићено. Није, по мишљењу Покрајинског заштитника грађана случајно ни то што се међународна кампања 16 дана борбе против насиља над женама приводи крају баш десетог децембра, јер је тај датум, због свог историјског и симболичког значаја, важан да се друштву пошаље снажна порука да се насиљем над женама крше људска права.

Не само насиљем и не само женама, људска права се крше и припадницима других друштвених група - етничким мањинама, лгбт популацији, особама са инвалидтетом, старима, деци. А, на то чија ће се и која ће се права у једном друштву кршити утичу бројни чиниоци - неки су чиниоци структуралне, а неки контекстуалне природе.

У транзицијском контексту веома се често крше социо - економска права и зато треба подсетити и на оне чланове Универзалне декларације који афирмишу право сваког члана друштва да остварује економска, социјална и културна права неопходна за своје достојанство и за слободан развој своје личности.

Универзална декларација о људским правима афимише начело да су сви људи једнаки у достојанству и правима и да свако има право на заштиту од дискриминације или било ког другог начина кршења људских права.
Покрајински заштитник грађана подсећа да од тога колико се ефикасно штите људска права зависи и квалитет живота у једној заједници, задовољство и добробит њених чланова.

Од тренутка када је основан, Покрајински заштитник грађана посвећен је унапређењу остваривања и заштите људских права. Пуно остваривање људских права није могуће уколико све институције, као и друштво у целини нису усмерени ка истом циљу – живот у слободи, достојанству и једнакости за све грађане и грађанке, живот без страха и несташице, у вери у основна права човека и вредност људске личности.

Покрајински координациони тим Мреже „Живот без насиља” одржао је у петак, 23. новембра, конференцију за медије на којој је најављен почетак међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама” као и догађаји који ће се у оквиру исте одржати на територији АП Војводине. Кампању обележава 1700 организација у више од 100 држава, а почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра на Дан људских права.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић истакао је да су активности у оквиру кампање само део активности које Покрајински заштитник грађана – омбудсман континуирано, дакле 365 дана у години, спроводи у циљу спречавања насиља у породици. Свестан да ефикасна борба против насиља није могућа ако остане на нивоу појединачних и изолованих напора, Покрајински омбудсман је 2005. године успоставио Мрежу „Живот без насиља“, како би напоре различитих институција повезао, усмерио ка заједничком циљу и тако насиље у породици, ако не елиминисао, а оно га свео на најмању меру.

Заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић истакла је да ће ће и ове године – седмог децембра – баш као и дванаест претходних година, бити организована конференције Мреже „Живот без насиља“. Циљ овогодишње конференцији под називом „Истанбулска конвенција – од закона до праксе” је да прикаже шта је у Републици Србији од ступања на снагу Истанбулске конвенције до данас учињено, како нормативно, тако и у пракси, у циљу превенције и сузбијања насиља над женама и насиља у породици. Поред тога, Покрајински омбудсман ће трећег децембра, на Међународни дан особа са инвалидитетом, организовати конференцију за медије на којој ће представити резултате опсежног истраживања, које се тиче репродуктивног здравља жена са инвалидитетом.

На конференцији су, поред покрајинског заштитника грађана – омбудсмана проф. др Зорана Павловића и заменице за равноправност полова Снежане Кнежевић, учествовале председница Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине Ана Томанова Маканова, координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине Миа Страјин, помоћница покрајинског секретара за равноправност полова у Покрајинском сектетаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова Светлана Селаковић, и директорка Завода за равноправност полова Диана Миловић.

Саопштење Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана поводом 20. новембра, Међународног дана детета

Овогодишњи Међународни дан детета обележава се широм света као прилика за упућивање масовног апела светским лидерима, као и свим носиоцима јавних овлашћења, да се посвете остваривању људских права сваког детета, уз поруку да на том путу нема места било каквом компромису.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман овај повод користи да подсети јавност да је остваривање, заштита и унапређење права детета на живот, опстанак и развој, као првог међу четири основна принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета, одговорност друштва у целини. Зато посебан подстрек онима на које се глобални позив односи дају појединци и групе који на овом заједничком путу својим несебичним и пожртвованим алтруистичким радом осталима осветљавају правац којим се крећемо заједно. Њихов појединачни хуманизам као индивидуална врлина, указује и на то да је солидарност једна од највећих вредности заједнице и образац понашања који води ка изједначавању свих чланова друштва.

Поводом Међународног дана детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман доделиће посебно признање за изузетан допринос заштити и унапређењу људских права Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака.

Ова свечаност биће уприличена на стручном скупу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана ''ЗДРАВЉЕ, САМОПОШТОВАЊЕ И ДОСТОЈАНСТВО ДЕТЕТА'' - Подршка деци на болничком лечењу, који ће се одржати у понедељак, 26. новембра 2018. године у Новом Саду, у сали на 2. спрату Културног центра Новог Сада, са почетком у 10:00 часова.

Конвенција Уједињених нација о правима детета налаже државама чланицама да обезбеде остваривање права детета на уживање највишег остваривог здравственог стандарда и на капацитете за лечење и здравствену рехабилитацију. С циљем остваривања овог права у пуној мери, неопходно је уважити све специфичне околности и обезбедити приступ свим нивоима здравствене заштите у складу са најбољим интересом детета.

Посебну пажњу заслужују деца на болничком лечењу, као специфична осетљива категорија. Боравак у болници за дете је врло често застрашујуће и трауматично искуство, јер деца нису само болесна, она су и одвојенаод својих породица, пријатеља и познатог окружења што најчешће доприноси повећању стреса. Препознавање значаја пружања свих видова подршке деци и члановима њихових породица, међусобна сарадња и комуникација заснована на емпатији, узајамном поштовању и поверењу, пружање могућности за игру, рекреацију и учење у складу с годинама детета и стањем у којем се оно налази, од вишеструке је важности и за дете и за породицу, посебно у погледу разумевања и поштовања здравственог стања, развојних потреба и достојанства сваког појединачног детета које се налази на болничком лечењу.

Покрајински заштитник грађана наглашава важност свеобухватног приступа овом питању, којим се гарантује остваривање права детета у пуној мери, у складу са Конвенцијом.

Данас се у свету обележава међународни Дан сеоских жена. Овај дан је установљен  резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 2007. године, како би се указало на тежак положај жена на селу.

Рад и живот сеоских жена често је невидљив. Маргинализоване, лишене плате за свој рад, имовине и у старости без пензије, ове жене неправедно остају изван фокуса јавности. 

Покрајински заштитник грађана – омбудсман скреће пажњу на чињеницу да су жене на селу економски зависне, да су углавном помажући чланови пољопривредног газдинства и да су у веома малом броју случајева власнице пољопривредног газдинства.

Из економске зависности проистиче и свака друга, као и неприступачност здравствених, образовних и социјалних услуга. Никако не треба сметнути са ума да су жене на селу често изложене  породичном и родно заснованом насиљу.

Све наведено би морало да подстакне политичке и друштвене актере да уложе максималан напор како би се положај жена на селу унапредио и побољшао, живот учинио лакшим и садржајнијим, а њиховом раду придала важност какву заслужује.

По мишљењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана нема ни једног разлога да се рад, стваралаштво и прегнуће жена са села маргинализује и занемарује, посебно ако се има у виду податак да жене са села чине више од једне четвртине светске популације.