У сусрет Међународном дану особа са инвалидитетом Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети јавност на неколико чињеница:
- Процењује се да особе са инвалидитетом чине око 15 одсто светске популације, док је у Србији тај проценат нешто мањи. Не постоје егзактни подаци, али се процењује да у Србији око 700.000 особа има неки облик инвалидитета;
- Особе са инвалидитетом се суочавају са бројним проблемима, пре свега са проблемом сиромаштва, незапослености, друштвене изолације и дискриминације. Проблеми постоје и у области образовања, примени основних института социјалне заштите, слободи кретања и приступачности зграда јавне власти, као и кретања унутар тих зграда, ограниченим капацитетима установа за смештај особа са инвалидитетом, као и проблемима у области здравствене заштите, а нарочито у заштити репродуктивних права жена са инвалидитетом;
- Када је репродуктивним правима жена се инвалидитетом реч, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је током године, у сарадњи и уз подршку ОЕБС-а, реализовао истраживање под називом „Репродуктивно здравље жена са инвалидитетом у АП Војводини“. Истраживањем је регистровано да систем не препознаје у довољној мери особе са инвалидитетом. Приступачност здравствених објеката је проблематична. Информације од значаја за репродуктивно здравље жена са инвалидитетом су присутне у већем броју домова здравља, али не и у одговарајућем формату (већи испис, поједностављене верзије, итд). Посебан проблем представља заштита права на приватност, јер жене са инвалидитетом у здравствене установе долазе уз помоћ пратиоца, који стиче увид у њихове приватне податке. Поред тога, постоје и комуникацијске баријере, јер се медицинско особље не обраћа непосредно жени, него њеном пратиоцу. Недостатају протоколи којима би се регулисао боравак персоналних асистената у болници док су жене са инвалидитетом на лечењу, а потребна је и обука лекара и медицинског особља о степенима, узроцима и облицима инвалидитета, као и правима жена са инвалидитетом;
- На законодавном плану у Србији су учињени значајни помаци. У пракси су, међутим, позитивни помаци спорији, због чега особе са инвалидитетом не могу на равноправан и активан начин учествовати у животу заједнице.
- Иако су суочене са бројним проблемима, особе са инвалидитетом се не обраћају у великом броју Покрајинском омбудсману.
Посвећен заштити људских права, Покрајински омбудсман изражава спремност да и убудуће предано ради на промоцији и заштити људских права особа са инвалидитетом. Поред тога, Покрајински омбудсман ће организацијом семинара, тренинга и обуке радити на упознавању особа са инвалидитетом са њиховим правима и инструментима заштите тих права.
Имајући у виду чињеницу да грађани нису у потпуности свесни свих тешкоћа и проблема са којима се суочавају особе са инвалидитетом, Покрајински омбудсман ће, нарочито у раду са младим људима, доприносити подизању нивоа свести о особама са инвалидитетом, њиховим правима и њиховим доприносом развоју друштва.
Свестан огромне моћи медија, Покрајински омбудсман апелује на запослене у медијима да у свом извештавању поштују урођено достојанство особа са инвалидитетом, њихову индивидуалну аутономију и право да одлучују о свом животу. По мишљењу Покрајинског омбудсмана, то је један од начина да се неутрализују и обеснаже стереотипи и предрасуде које прате особе са инвалидитетом.
Подсећајући на чињеницу да свако људско биће има право на достојанствен живот, Покрајински омбудсман апелује да се институт лишавања пословне способности у случају особа са инвалидитетом примењује обазриво и веома скрупулозно.
Покрајински омбудсман је изричит у становишту да инвалидитет није и да никад не може постати разлог за недостојанствен живот. Као делу људског рода, особама са инвалидитетом припадају сва људска права и основне слободе, без икакве дискриминације.
По дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, само доследно истрајавање на горе поменутом начелу омогућује особама са инвалидитетом да развију своје потенцијале, осећај достојанства и самовредности.
1981. године на првом састанку феминисткиња Латинске Америке и Кариба, 25. новембар је проглашен Међународним даном борбе против насиља над женама. Овај датум је одабран у знак сећања на сестре Мирабел из Доминиканске републике, политичке активисткиње које су 1960. године брутално убијене по налогу диктатора Рафаела Трујила. Уједињене нације су 1999. године и званично прогласиле 25. новембар за Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног, партнерског и многих других облика насиља.
Насиље над женама је грубо кршење људских права и препрека у постизању једнакости, развитка и мира. Према последњем истраживању ОЕБС-а, у Србији је 1,7 милиона жена преживело неки вид насиља - готово свака пета жена је била изложена физичком или сексуалном насиљу, 44 процента жена је било изложено психичком насиљу од стране својих партнера, док је 42 процента било изложено сексуалном узнемиравању.
Како би променили ову суморну статистику, неопходно је радити на стварању друштва које јавно осуђује насиље и промовисати ненасилно понашање и родну равноправност. Многе жене не пријављују насиље јер немају довољно знања о својим правима, мислећи да је насиље „нормална појава“ - то се нарочито односи на жене из маргинализованих група – као нпр. жене из руралних средина, Ромкиње, жене са инвалидитетом... Образовање и подизање свести жена о својим правима су неке од кључних компоненти у заустављању насиља над женама. То, између осталог, подразумева промоцију промена друштвених и културних образаца понашања жена и мушкараца, односно искорењивање предрасуда, традиција и обичаја који се заснивају на инфериорности жена и стереотипним улогама жена и мушкараца. Један од разлога непријављивања насиља је и неповерење у институције, те је стога потребно радити не само на оснаживању жена да насиље пријаве, већ и на унапређивању институционалног одговора на насиље. Неопходно је обезбедити континуирану едукацију професионалаца у надлежним службама, бољу сарадњу и координацију институција, повећати број индивидуалних планова заштите жртава, успоставити програм превенције за починиоце и обезбедити сарадњу државе и цивилног друштва.
Одговорност да зауставимо насиље имамо сви, као појединци и појединке, али највећу одговорност имају доносиоци одлука, а затим и они који их спроводе. Како су жене најчешће жртве насиља од стране својих партнера, потребно је константно указивати на чињеницу да насиље у породици није приватни, већ јавни проблем. Посебну одговорност имају медији – насиље у породици и партнерским односима не сме да се представља као појединачни, изоловани случај, већ у контексту друштвене одговорности и стварања ненасилног друштва.
25. новембар представља и почетак светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје до 10. децембра, Светског дана људских права. Ову глобалну кампању обележавају установе и организације широм света, са циљем скретања пажње на глобални проблем насиља над женама.
У сусрет Светском дану детета, који се ове године обележава у светлу значајног јубилеја – 30 година од доношења Конвенције Уједињених нација о правима детета, протеклих месец дана реализоване су свакодневне активности у оквиру програма „Фестивал права детета“.
Основни мотив за одржавање Фестивала, који је Покрајински заштитник грађана – омбудсман реализовао у сарадњи са Новосадском мрежом за децу, локалним омбудсманима са територије АП Војводине и другим партнерима, представља конвенцијска обавеза да са принципима и одредбама овог најзначајнијег међународног документа у области права детета што шире и на одговарајући и активан начин упознамо како одрасла лица тако и децу. Недовољно познавање и разумевање концепта права детета, те инструмената и механизама за њихово остваривање и заштиту, представља заједнички именитељ узрока многих кршења права детета у свакодневном животу. Имајући то у виду, основни циљ Фестивала био је приказати на који начин се права детета остварују и штите у конкретним животним ситуацијама и многим областима друштвеног живота, указати зашто је њихово даље унапређење од пресудног значаја за дете, породицу и друштво у целини, те подстаћи повезивање и оснаживање мреже свих актера укључених у рад са децом.
Активности Фестивала реализоване су у форми изложби, састанака, предавања, радионица, конференција, хуманитарних и еколошких акција, школских часова и отворених врата у школама, трибина, дебата, живих библиотека, представљања истраживања, филмских пројекција са дискусијом, интерактивних позоришних представа, дечјих фешти, семинара и других дешавања. Теме које се непосредно тичу права детета којима се Фестивал, између осталих бавио, односиле су се на доступност квалитетне подршке развоју, значај грађења система раног скрининга и ране интервенције, подизање нивоа свести деце о здравим стиловима живота, заштити животне средине, права на исказивање мишљења, грађанског васпитања, обавезну имунизацију, права детета у политикама и пракси, забрану телесног кажњавања, основно образовање ромске деце, права интерсекс деце, развој самосвести код деце, безбедност на интернету, приступачност културног живота, науке и уметности, инклузија и многе друге. Поред 43 партнера непосредно укључених у реализацију активности, велики допринос одржавању Фестивала дали су и државни, покрајински, те органи локалне самоуправе, установе и организације, друге институције као и удружења грађана и појединци.
„Квалитетно образовање за сву децу“ активност је којом се Школска управа Нови Сад придружила Фестивалу права детета. Све образовне установе позване су да се укључе у обележавање јубилеја од усвајања Конвенције о правима детета, али и деценије инклузивног образовања у Србији. Циљ реализације био је усмерен ка афирмацији поштовања општих принципа у остваривању циљева образовања и васпитања, активним учешћем значајног броја ученика. Овом позиву одазвало се више од 120 предшколских, основних и средњошколских установа са територија 18 градова и општина у Војводини. Наводећи претходно као пример како је иницијатива омбудсмана за овај догађај наишла на разумевање бројних релевантних субјеката чији професионални рад је посвећен деци, а имајући у виду универзалност, недељивост и међусобну зависност како права детета тако и људских права уопште, те идеју холистичког приступа, интерсекторског рада и мултидисциплинарног метода, као доказано најефикаснијим моделом за остваривање, заштиту и унапређење права детета, овом приликом не желимо да ниједан од многих реализованих догађаја истакнемо као кључан или важнији од другог. Ипак, оно што често даје додатни мотив и снагу свим професионалцима који раде са децом и за децу, јесте партиципација саме деце у циљу подизања свести свих о значају права детета. Учествујући на Фестивалу, учећи о својим људским правима и „вежбајући“ их на многим поменутим практичним активностима, наша деца у себи негују највеће људске врлине: емпатију, толеранцију, солидарност и хуманост. Исте, а посебно непатворени начин на који их деца усвајају и развијају, представља основ за даљу причу о људским правима и исправни пут којим се афирмише наш заједнички цивилизацијски стандард оличен у реченици да су сва људска бића обдарена разумом и свешћу и да једни према другима треба да поступају у духу братства.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели свима срећан Светски дан детета!
Завршна конференција на којој ће бити представљене реализоване активности и резултати у оквиру Фестивала права детета, актуелне иницијативе града Новог Сада у области дечје заштите и међусекторске сарадње и рад Новосадске мреже за децу, одржаће се у Плавој сали Скупштине Града Новог Сада, Жарка Зрењанина 2, 20. новембра 2019. године, од 11 до 12,30 часова.
Данас се обележава Међународни дан мушкараца. Овај датум први пут је обележен 1999. године у Тринададу и Тобагу, а данас се обележава у преко 60 земаља.
Међународни дан мушкараца је прилика да се прослављају постигнућа и доприноси мушкараца заједници, породици и браку, те да се истакну позитивни мушки узори, али и значај бриге о здрављу дечака и мушкараца.
Овај дан се обележава и у циљу побољшања родних односа, као и промовисања родне равноправности. Међународни дан мушкараца је и прилика да се истакне позитивна улога мушкараца у друштву - њихова улога у борби за равноправност полова је незаменљива у стварању толерантног и праведног друштва.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман користи прилику да мушкарцима честита Међународни дан мушкараца.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић честита свим грађанима и грађанкама Међународни дан толеранције.
Имајући у виду да смо сложена и плурална заједница, у којој живе припадници великог броја етничких заједница, да се у њој говоре различити језици и исповедају различита уверења, Покрајински омбудсман жели да нагласи да су за даљи развој и напредак друштва од изузетне важности односи међунационалног уважавања, солидарности и толеранције.
У години у којој низом активности обележава тридесетогодишњицу од усвајања Конвенције о правима детета, Покрајински омбудсман жели да истакне важност толеранције и за остваривања фундаменталних права деце. Потреба да деца уче о толеранцији произилази, како из сложене природе друштва у коме живе, тако и из потребе да се води смислен и продуктиван живот, у коме су индивидуалне и колективне различитости обогаћујући елемент.
Чињеницу да су током године забележени узнемирујући примери вршњачког насиља Покрајински омбудсман је примио са великом забринутошћу. Забринутост изазивају и примери насиља и дискриминације жена, припадника ЛГБТ популације, особа са инвалидитетом и других угрожених група у друштву.
Покрајински омбудсман користи прилику да све друштвене актере подсети на речи из Унескове Декларације о принципима толеранције у којој се каже да толеранција није само морална обавеза, већ и правни захтев. Од поштовања тог захтева зависе како људска права, основне слободе и мир, тако и демократија, владавина закона и укупан напредак.
Као институција задужена да штити људска права, Покрајински заштитник грађана – омбудман ће и убудуће, а посебно у раду са младим људима, промовисати толеранцију као активан став, дубоко уверен да тиме даје свој скромни допринос образовању грађана отворених према другим културама, способних да поштују слободу и људско достојанство сваког појединца, спремних да поштују принцип неагресије и проблеме решавају ненасилним средствима.
