Једна од мера за сузбијање епидемије вируса COVID-19 је забрана кретања односно полицијски час, која може да доведе до повећане опасности од сукоба и насиља унутар породице јер је жртва приморана да много више времена проводе у изолацији са насилником/насилницом.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш упутио је апел да се заштите жене и девојке од породичног насиља, које бележи пораст од избијања пандемије коронавируса. Он је упозорио да је последњих недеља у свету дошло до застрашујућег глобалног пораста насиља у породици - у неким државама број жена које траже помоћ је удвостручен.
Насиље у породици није само физичко насиље – оно је и сваки акт психичког, сексуалног и економског насиља, које је све израженије (нарочито недавање издржавања); насилни партнери односно чланови породице често користе епидемију за даљу контролу жртве претећи ускраћивањем финансијске и здравствене помоћи.
Како је најдужи полицијски час пред нама – забрана кретања која ће трајати од петка, 17. априла од 17 часова до уторка, 21. априла у 5 часова, и ризик од насиља у породици биће повећан, имајући у виду чињеницу да ће многе жртве насиља остати заробљене са насилницима.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман апелује на све потенцијалне жртве породичног насиља да насиље пријаве - и у овим кризним временима службе за заштиту жртава породичног насиља доступне су и настављају да функционишу. Исто тако, Покрајински омбудсман апелује и на комшије/пријатеље/волонтере и друге да алармирају полицију у случају назнака да се неко због породичног насиља налази у опасности – могуће је да жртве насиља које живе са насилним партнерима односно члановима породице нису у могућности да насиље пријаве током трајања полицијског часа. Државни органи и установе надлежни за примену Закона о спречавању насиља у породици раде и у оваквим измењеним околностима, како би брзо, делотворно и координисано спречили насиље у породици и вршење кривичних дела одређених овим законом како би пружили жртви заштиту, правну помоћ и психосоцијалну и другу подршку ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања.
Подршка жртвама насиља у породици нас обавезује да прекинемо тишину, зауставимо насиље, јер је тренутак да се подсетимо да је у Републици Србији нулта толеранција на насиље и да ту одступања нема.
База бесплатних услуга коју је израдио Аутономни женски центар за жене са искуством насиља и друге грађанке и грађане током ванредног стања која обухвата различите видове подршке и информација, доступна је на следећем линку: https://bit.ly/3afI9wY
Претходних месец дана вирус корона унео је неочекиване и интензивне промене у животе деце и породица, а за многе и осећај несигурности и осећања забринутости, туге, страха. Осим бриге за здравље чланова породице, смањење физичких контаката, ограничена могућност кретања, промене у радним у школским обавезама и активностима, финансијска неизвесност, а за неке и организација посла, доносе додатни стрес и захтевају велика прилагођавања.
Оправдани захтеви медицинске струке за прилагођавањем у свим сегментима друштвеног и приватног живота посебно могу оптеретити породице и децу која живе у отежаним економским и материјалним условима, као и породице са хронично и тешко болесним члановима, особама са инвалидитетом и менталним сметњама, децу која живе у колективном смештају и хранитељским породицама и којој може бити отежано да остварују контакте са биолошком породицом, децу која трпе насиље, злостављање и занемаривање или сведоче насиљу у породици. Здравствени радници, полицајци и сви они који ових дана предњаче у заштити живота и здравља становништва, не само да су у већем здравственом ризику већ су суочени и са тим да мање времена проводе са својом децом и породицама, што и њиховој деци и породицама може причињавати више бриге и створити потребу за додатном емотивном, па и друштвеном подршком.
Неспорно је то да деца будно посматрају своје окружење, осећају и реагују на унутрашња стања својих родитеља или старатеља. Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подржи родитеље и старатеље у налажењу начина да очувају и оснаже личне капацитете за бригу о себи и другима, да остану повезани са социјалном подршком и имају разумевања и саосећање за своја емоционална стања и потребе. Стога, користи ову прилику да укаже на значај партиципације деце, једног од четири основна принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета, у суочавању са великим изазовима ових дана и превладавању стреса, забринутости, осећаја несигурности и немоћи код деце.
Одрасли се понекад плаше и брину како да разговарају с децом о нечему што је важно, али непријатно или застрашујуће, колико информација да поделе, како да их саопште. Информације и разговор с дететом свакако да треба да буду прилагођени узрасту, способностима и зрелости детета, а истините и адекватне информације за децу могу бити извор сигурности и олакшати им сналажење у изазовним ситуацијама. Значајно је да деца имају обезбеђен простор, прилику и дозволу да постављају питања и разговарају о својим проблемима. Благовремено објављене књиге, презентације, видео материјали и текстови о вирусу Корона прилагођени су различитим узрастима деце, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман уверен је да је већина родитеља и старатеља упутила децу на њих и заједно с њима испратила ове садржаје. Ипак, претерано излагање појединим медијским садржајима, вестима и разговорима одраслих о пандемији могу бити врло стресни за децу и овакве садржаје треба ограничити и контролисати њихов приступ деци.
Када су деца укључена у активности породице и заједнице и препознају своју активну улогу у помагању себи, породици, заједници, то доприноси њиховом осећају сигурности и самоефикасности у околностима када су страх и неизвесност умногоме присутни. За млађу децу сам чин прања руку ових дана може значити велики допринос заштити здравља других људи, а не само бригу о личној хигијени. Укључивање деце у свакодневне рутине у породици, као што су припреме оброка, одржавање хигијене простора, планирање времена, избор начина заједничког провођења времена, такође доприносе њиховом осећају припадања, значаја, повезивања. Старија деца могу и да волонтирају у заједници, да помогну старијима у комшилуку, па је сад прилика да учимо децу хуманости и солидарности и томе како бригом о себи штитимо и друге који су можда и осетљивији од нас, да чинимо добро једни за друге. Млади који се организују на добровољној основи да помажу свима онима којима је подршка неопходна у време пандемије сигурно је да су отворили нову страницу у волонтерским активностима и позитиван су пример нашој деци али и одраслима.
Поздрављајући иницијативу и активности јавних установа, организација Црвеног крста и многих других социјално одговорних удружења и професионалаца, који нуде психолошку и друге видове подршке у тренутној ситуацији деци и одраслима, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упућује на њихове ресурсе које сматра корисним и значајним деци, родитељима, пружаоцима услуга, помагачима и свима онима који препознају да им је потребна подршка за јачање личне отпорности, уз пуно уважавање препорука стручњака.
Међународни дан Рома службено је проглашен 1990. године у месту Сероцку у Пољској, на четвртом Светском ромском конгресу Међународне ромске уније, у знак сећања на први одржани Светски ромски конгрес у Лондону 1971. године. 8. април је дан када се прославља ромска култура, али и прилика да се подиже свест јавности о проблемима са којима се Роми суочавају.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на то да су припадници ромске заједнице и даље најмаргинализованија група у нашем друштву. У економском и социјалном погледу и даље су више угрожени него остали део становништва, а у решавању проблема са којима се суочавају неопходна им је помоћ целе заједнице.
У Србији су видљиви помаци на законодавном, институционалном и образовном плану у том смислу, као и настојање да се унапреди положај Рома, али у пракси се и даље сусрећемо са предрасудама и отежаном интеграцијом ове популације у друштвене токове. Основни услов за помак у правцу унапређења положаја Рома је сузбијање стереотипа и свега онога што представља ограничавајући фактор у области образовања, систему здравствене и социјалне заштите, запошљавању и др. У области здравства и права на здравље та помоћ им је данас потребнија него икад. У време епидемије корона вируса Роми представљају посебно осетљиву и ризичну заједницу. Један део њих живи и даље у неусловним насељима, без воде, канализације и струје, често и без потребних средстава за одржавање хигијене. Самим тим Роми су више од других изложени ризицима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава све надлежне субјекте јер улажу изузетне напоре како би се здравље припадника ромске мањине заштитило као и свих других грађана, и наглашава да се и у овим тешким данима мора обезбедити помоћ у основним животним намирницама, али и хигијенским средствима преко потребним за одржавање здравља сваког појединца и спречавања ширења заразе.
Покрајински омбудсман уједно апелује и на саме припаднике ромске мањине да буду максимално посвећени очувању свог и здравља своје породице, да се понашају одговорно и да се у бризи за сопствену, као и за добробит својих познаника, комшија и суграђана, ослањају на савете стручњака.
Међународни дан здравља 7. април, који се ове године обележава у јеку пандемије Корона вируса, посвећен је медицинским и патронажним сестрама и подсећању светских лидера на критичну улогу које ове професије имају за одржавање светског здравља. Наиме, Светска здравствена организација прогласила је 2020. годину Међународном годином медицинских и патронажних сестара у намери да истакне значај ових здравствених радника који раде на свим нивоима здравствених система у разним окружењима и околностима и чија је улога незаменљива и кључна за обезбеђивање здравствене заштите свима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман овим поводом жели да искаже захвалност здравственим радницима и свима онима који су у првим линијама одговора на тренутну пандемију. Пандемија вируса COVID19 последњих месеци учинила је очигледном потребу за већим улагањем у системе здравствене заштите широм света и пружањем подршке и дужног поштовања здравственим радницима и особљу здравствених установа. Значај болница у овој ситуацији је изузетан, али без ангажовања и деловање најшире заједнице и примарног нивоа здравствене заштите нисмо у могућности да на адекватан начин одговоримо на потребу за здравственом заштитом становништва. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава државне органе, организације цивилног друштва, привреднике и све грађане да заједничким и солидарним акцијама помогну здравственим радницима у настојањима да штитимо здравље у време пандемије. Најмање што свако од нас може да учини јесте да се придржава препоручених основних смерница у вези с одржавањем личне хигијене, простора, избегавањем физичких контаката с другима, да брине о сопственом, али и здрављу чланова своје породице, својих радника и радница, житеља и суграђана и суграђанки у својим локалним заједницама.
Све неједнакости у друштву, а посебно оне које се односе на здравље становништва, у тренутној ситуацији још више долазе до изражаја, а пандемија у већој мери погађа осетљивије групе којима припадају особе које живе у социо-економски тежим околностима, старији, хронично и тешко болесни, особе с менталним тешкоћама, деца, особе са инвалидитетом. Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да придода томе и чињеницу да подаци Светске здравствене организације показују да 70 одсто здравствених и социјалних радника чине жене, а велики број њих су управо медицинске и патронажне сестре, и да укаже на то да у ванредним околностима каква је тренутна пандемија, и родна неравноправност долази до изражаја, а мера у којој је она заступљена умногоме утиче на то како ћемо одговорити на кризну ситуацију.
Ово је тренутак да разумемо коначно да смо у свим околностима заштићени онолико колико је заштићен наш најслабији члан и да је истински напредак друштва и заједнице могућ једино онда када су сваком члану заједнице доступни правда, достојанствен живот и остваривање људских права. Лична одговорност за здравствену безбедност свих нас данас је можда и најважније средство у борби за очување глобалног здравља, а увид у то да смо сви повезани, да наши животи утичу једни на друге и да смо сви изложени ризику показује нам пут којим је нужно да идемо уколико желимо бољу будућност за све, а то је пут друштвене солидарности и заједништва.
Заштита здравља одговорност је свих нас и Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује још једанпут на сваког појединачно да у складу са својим могућностима и одговорностима предузме све како бисмо се као заједница заштитили у тренутним околностима. Тиме што штитимо себе, шаљемо поруку потпуне подршке здравственим радницима који су у овим данима у највећој мери изложени ризику обављајући свој посао да брину о нама и штите наше здравље. Оно што нам, без сумње, предстоји, будући да је реч о планетарном проблему, јесте потреба да на националним и на међународном нивоу, размотримо ниво и начин на који су структуирани системи здравствене заштите и потреба да овај систем учинимо једним од приоритетних области улагања и инвестирања, јер без квалитетне здравствене заштите не можемо очекивати ни градити друштвени и економски бољитак.
Одлука да се 7. април обележава као Светски дан здравља донета је на Првој скупштини Светске здравствене организације која је одржана 1948. године у Женеви, а од 1950. године, Светска здравствена организација и друге институције сваке године организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на одређену тему. Благостања, општег и појединачног здравља и правде не може бити без хуманости и међусобне одговорности једних за друге.
Фото: Архива Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је са задовољством примио вест да у геронтолошким центрима и старачким домовима на територији АП Војводине нема оболелих од корона вируса.
Покрајински омбудсман континуирано врши обилазак геронтолошких центара и старачких домова на територији АП Војводине и његов је налаз да су услуге у поменутим установама на високом нивоу, да се прописи поштују, да запослени савесно испуњавају своје радне задатке и да надлежни државни органи улажу велике напоре да обезбеде што боље услове за функционисање тих установа. Да је тај утисак исправан и оправдан, доказују и извештаји да на територији АП Војводине у старачким домовима није забележен ниједан корисник оболео од корона вируса.
Покрајински омбудсман користи прилику да укаже и на солидарност коју су показали одређени привредни субјекти, тако што су старачким домовима и геронтолошким центрима донирали средства за набавку заштитног и дезинфекционог материјала или су им исти сами набављали.
Покрајински омбудсман позива грађане да се доследно придржавају прописаних мера заштите од корона вируса, да се са обзирношћу односе једни са другима и да буду солидарни са свима којима је потребна помоћ и подршка.
Фото: Архива Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана
