На основу праћења медијског извештавања о насиљу у породици, Покрајински омбудсман је дошао до података да је у Републици Србији у 2019. години убијено најмање 27 жена у породично-партнерском односу. Највећи број жена (19) убијен је од стране садашњег или бившег партнера, а свака четврта жена је у ранијем периоду пријављивала насиље у породици. У два случаја, убица је у тренутку убиства имао изречену меру забране контактирања и приласка жртви.
Горе наведени подаци показују да није довољно само оснажити жртве да пријаве насиље у породици, већ је неопходно да надлежни органи, установе и професионалци који раде у њима препознају све факторе ризика и благовремено и адекватно реагују на све облике насиља, како не би дошло да његовог најекстремнијег облика – фемицида.
Жене су највише изложене родно заснованом насиљу управо у оквиру породично-партнерских односа. Патријархална схватања, која су и даље доминантна у нашем друштву, један су од основних разлога због којих се на насиље у породици често гледа као на „приватну ствар“. Најрадикалнији вид насиља према женама је фемицид, односно убиство жене зато што је жена, мотивисано мржњом према женама и жељом за доминацијом и контролом над њеним животом. Дискриминација, насиље и неједнак однос моћи се рефлектују кроз родно заснована убиства. Широм света, већина жена страда управо од стране својих садашњих или бивших партнера, при чему убиство представља само ескалацију дугогодишњег насиља у вези, било оно физичко, психичко, сексуално или економско. Дом, место на којем би свако требао да се осећа најсигурније, уједно је и место на којем је највећа шанса да ће жена бити убијена.
У нашој држави још увек не постоје званични статистички подаци о фемициду, што знатно отежава анализу и спречавање ове појаве. Покрајински омбудсман подсећа на важност прикупљања података, која је наглашена многим међународним документима, попут CEDAW Конвенције и Опште препоруке број 19 CEDAW Комитета, јер је без статистичких података јако тешко утврдити истинску распрострањеност насиља над женама.
У протеклих 10 година, преко 300 жена је страдало у случајевима породично-партнерског насиља на територији Републике Србије. Ово није проблем само породица настрадалих или надлежних институција, већ целокупног друштва, свих грађана и сваког од нас појединачно. Иако се на овај датум сећамо настрадалих жена, на сваки облик насиља над женама дужни смо да реагујемо, не само данас, него и сваког дана.
Влада Републике Србије прогласила је 2017. године 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године чак седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа надлежне институције да су у обавези да промптно реагују на сваки вид уоченог насиља, што је у складу са начелима хуманости и солидарности које изграђујемо у нашем друштву.
Међународни дан породица, 15. мај, ове године обележава се у време пандемије корона вируса, те једне од најизазовнијих светских здравствених и социјалних криза. Широм света, па и у нашој земљи, ради приоритетне заштите живота грађана, донете су препоруке и одлуке о останку код куће. Самим тим, породица је, у време кризе, постала још изражени стожер живота својих чланова у којем се преплићу потребе различитих генерација, брига и подршка за најмлађе и најстарије, за школске обавезе, рад од куће. Период несигурности и прилагођавања другачијим околностима и рутинама које одступају од уобичајених навика, обавеза, активности, те економске последице кризе, неминовно доносе и више стреса, што често доводи и до бурнијих емоционалних рекација, агресивног понашања и насиља.
Породица, која би требало да буде место љубави, подршке, разумевања и окриље блалгостања у којем сваки члан има могућност да развија своје потенцијале у пуној мери, за многе то није, нарочито за оне који су у највећој мери погођени насиљем у породици. Последице и утицај кризе, осим на породице у којима је присутно насиље, осетније су и за породице које су биле рањивије и пре ње – материјално и социјално угрожене породице, једнородитељске породице, породице са члановима који имају сметње у развоју, инвалидитет, менталне и здравствене тегобе, хранитељске породице, као и за децу на инситуционалном смештају, болничком лечењу и без одговарајућег родитељског старања.
Бројне институције, организације цивилног друштва, стручњаци, али и други грађани, одговорно су схватили кризу и своја знања и капацитете уложили у изналажење начина да
обезбеде психосоцијалну, образовну подршку, помоћ у прикупљању и допремању намирница и средстава за хигијену грађанима и породицама којима је то неопходно. Потреба за подршком породици и појединим њеним члановима током и након пандемије Цовид-19 подразумева обезбеђивање таквих услуга које помажу даљи лични развој, смањење сваког вида оптерећења и стреса у животима деце, младих и њихових родитеља/старатеља, као и одржавање социјалних веза и смислених друштвених интеракција.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети надлежне институције, али и грађане и грађанке да је насиље у породици друштвени проблем и да у условима када постоји захтев за физичком дистанцом од гругих, наша друштвена одговорност не јењава. Напротив, захтева од нас емоционално ангажовање, друштвену солидарност, емпатију, бригу, помоћ и подршку за друге, а од стучних радника професионалност и доследност у примени закона. Тренутна криза показала је очигледном потребу да се настави с унапређивањем здравственог, социјалног и образовног система, као и да се обезбеди сва могућа подршка за достојанствен рад пружаоца ових услуга, како би правовремена и одговарајућа подршка била омогућена њиховим корисницима.
Међународни дан породице прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године, а обележава се с циљем да се нагласи важност породице као основне јединице сваког друштва, да се подстакне деловање друштва у корист породице, доношење одлука које ће осигурати бољи стандард и квалитет живота и породица, као и уважавање породичног начина живота, традиције и обичаја.
Идући у сусрет ДАНУ ПОБЕДЕ над фашизмом и Дану Европе, који ће се ове године обележити по 35. пут, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да подсети јавност на достигнуте вредности. То су, пре свега, вредности слободе, једнакости, људског здравља, демократије, владавине права, солидарности, мира и правде.
На овим вредностима почива савремено друштво и наша је основна дужност да те вредности, у друштву у коме живимо, поштујемо, штитимо и унапређујемо. Без њихове ефикасне заштите није могућ ни достојанствен живот грађана, ни њихов економски, здравствени, културни, и сваки други напредак.
Имајући у виду чињеницу да су Србија и свет суочени са пандемијом корона вируса, Покрајински омбудсман жели посебно да нагласи важност начела хуманости и солидарности, без којих би живот људи у невољи био још тежи, али и да изрази задовољство што је велики број грађана показао спремност да помогну свима којима је помоћ, током ванредног стања била потребна, од добровољног давалаштва крви до волонтерског активизма и професионалног односа И адекватних одговора надлежних институција на COVID 19 од стране српског здравственог система.
Будући да се деветог маја, поред Дана Европе, обележава и Дан победе над фашизмом, Покрајински омбудсман изражава наду да се зло са којим је свет био суочен четрдесетих година прошлог века више никад неће поновити. А да се зло не би поновило, грађани, јавност и надлежне институције морају и за убудуће одлучно реаговати сваки пут када су нападнуте основне вредности и цивилизацијска достигнућа које Србија, као део победничке коалиције из Другог светског рата и саставни део европске заједнице народа, баштини.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман честита свим грађанима Дан Европе и Дан победе над фашизмом, са поруком да останемо сигурни и сачувамо здравље као цивилизацијску тековину данашњег доба.
Потреба за хуманошћу и солидарношћу са људима у невољи постоји у свако, па и у време епидемије. Понекад је само искрена људска реч довољна помоћ. Понекад су, осим речи, потребна и дела, не нужно велика – одлазак у апотеку или продавницу по лекове или намирнице за људе којима је онемогућено кретње за време епидемије. Понекад је потребно учинити корак више и дати крв.
Завода за трансфузију крви Војводине најавио је да ће његови мобилни тимови у више градова прикупљати крв.
Тим поводом Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све здраве особе од 18. до 65. година старости да се укључе у ову акцију и омогуће несметано функционисање здравственог система.
Упркос ванредном стању и епидемији, живот иде даље – бебе се рађају, људи обољевају, а несреће се стално дешавају. У свим овим случајевима потребно је обезбедити довољне количине крви.
Подсећајући да је давање крви активност од општег значаја, Покрајински омбудсман изражава уверење да ће се, упркос епидемији, довољан број људи одазвати овим позивима и да ће додатне заштитне мере које предузимају запослени у Заводу за трансфузију крви отклонити и најмању сумњу да би давање крви могло представљати ризичну активност.
Покрајински омбудсман користи и ову прилику да апелује на грађане и грађанке да се понашају одговорно и да се у бризи за властиту добробит ослањају на савете стручњака.
У актуелном времену, али не и први пут у историји, када терет остваривања људских права у доброј мери почива на солидарности заједнице, а њихова заштита рачуна и на пожртвовање појединца, када је све јаснији смисао речи најважнијег универзалног документа о људским правима „да треба једни према другима да поступамо у духу братства“, вера у победу над тренутном пошасти треба да буде заснована на прихватању индивидуалне и колективне одговорности. Зато не чуди што најчешће чујемо да се нада људи широм света своди на једну реч – вакцина. Имунизација је управо резултат такве одговорности.
Зато је овогодишња Европска недеља имунизације која се обележава од 20. до 26. априла нарочито значајна прилика да се укаже колико човечанство дугује вакцини, као једној од највећих цивилизацијских тековина. Спровођење имунизације, као превентивне мере заштите особа, нарочито деце, од заразних болести давањем вакцина, у складу са законом, има приоритет у односу на спровођење свих других мера у области здравствене заштите, за који је важно нагласити да једнако важи и у ванредном стању. Вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају ширење болести унутар заједнице, те се само високим процентом вакцинисаних обезбеђује колективни имунитет. Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
Имајући у виду да је од проглашења епидемије заразне болести COVID-19 индикован смањен одзив за вакцинацију у оквиру програма редовне обавезне имунизације, омбудсман се придружује апелу лекара, научних радника и других стручњака да вакцинација, посебно деце, не сме да се прекине како у супротном не бисмо имали појаву епидемија болести које су једнако опасне као и она коју изазива корона вирус. Као застрашујући пример оваквих последица наводимо прошлогодишње избијање епидемије малих богиња у Демократској Републици Конго која се догодила у јеку борбе против смртоносне еболе, те је за непуних седам месеци са собом однела више од 2700 живота. Нарочиту пажњу омбудсман скреће и на погрешно интерпретиране смернице Светске здравствене организације поводом овог питања, које су, нажалост, већ довеле до обуставе вакцинације против малих богиња у најмање 23 земље, иако је државама чланицама јасно стављено до знања да поступке редовне имунизације треба прилагодити тренутним околностима, што не сме утицати на смањење обухвата испод границе која представља реалну опасност за избијање епидемија болести које се могу превенирати вакцинама. У том смислу, једина изричита препорука односи се на привремену суспензију програма колективне масовне имунизације која се по правилу спроводи у сиромашнијим земљама. У Републици Србији, обавезна вакцинација обавља се индивидуално у објектима домова здравља, који задовољавају стандарде успостављене уведеним ванредним мерама за пружање приоритетних облика здравствене заштите, међу којима имунизација деце заузима посебно место. Свесни да је до смањења одзива за вакцинацију дошло из различитих тренутних ванредних па тако и објективних разлога, а како сагласно законским одредбама извршена вакцинација у складу са програмом обавезне имунизације представља услов за боравак деце у предшколским и школским установама, Омбудсман посебно поручује родитељима да деци обезбеде да добију вакцине најкасније пре него што седну у школске клупе.
Са жељом да се уклоне предрасуде и неповерења у погледу неопходности и безбедности вакцинације и да се ублажи негативан утицај гласина и дезинформација на спровођење имунизације сада, као и током Фестивала права детета Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана 2019.године, у овогодишњој Европској недељи имунизације од 20. до 26. априла Покрајински омбудсман позива све одговорне да се информишу о важности имунизације и да се укаже на могуће последице одбијања вакцинације деце.
Више о овом догађају можете погледати овде.
